У неким неправилним размацима (или бар ја не уочавам правилност), Вучић даје такве изјаве да се добронамјеран грађанин Србије стварно може уплашити за његово ментално здравље.
Повремено звучи попут Јелене Милић. Рецимо, у овом посљедњем интервју-у за Блиц:
– Сигурно ће пред нас бити стављен ултиматум. Даће нам гаранције за улазак у ЕУ, а да признамо Косово. Знам и ко ће бити изасланик за разговоре с Приштином, али засад не могу то рећи. Предлог ће бити Ахтисаријев план плус плус. И понудиће нам посебан статус за Србе у одређеним подручјима. И шта онда? Питаћу народ – рекао је Вучић.
Има једна ријечна ада на Дунаву, на граници Хрватске и Србије. Како се ток Дунава промјени, ада буде у Хрватској или у Србији. Већ годинама се Хрватска и Србија не могу договорити чија је та ада. На ту аду стану два човјека и три овце. Па ипак, да су Хрватској понудили улазак у ЕУ у замјену за препуштање аде Србији, Хрватска би одбила. Ту није ствар о величини земље, нити њеној вриједности, рудном богатству, повијесном значају. То је ствар принципа.
Са својом земљом не тргујеш, ни за шта, а камоли за какве уласке у ЕУ. Да тамо будеш гори од Бугара, поготово сад кад је Велика Британија изашла, па земље чланице морају уплаћивати још већа средства у буџет ЕУ.
Кад би терористи упали у школу од 2 000 дјеце и пристали да пусте 1999 дјеце, али да једно убију, нико не би рекао: „важнији је живот 1999 дјеце, од тог једног дјетета“. То је ствар приниципа, а не статистике.
Каква мртва ЕУ за издају Косова? Високи Дечани и Богородица Љевишка за трансродну пјевачицу из Амстердама? За арапске мигранте из центра Париза што женама скидају сат на семафору? За Ханса из Карсруеа који има фолдере пуне дјечје порнографије? Еуропа не може ријешти своје проблеме, а требала би наводно бити нека „обећана земља“ за Србе?!
Косово је алфа и омега. Ту је све почело, ту се све враћа. Нема Срба без Косова и нема Косова без Срба. Док год постоји један Србин, Косово није изгубљено. Зашто је Арсеније Сремац 1253. године средиште српске цркве из Жиче пребацио у Пећ? Јер су до Краљева стално упадали Угари. Зато је смјештена на територију гдје су живјели искључиво Срби, на Косово. Тамо гдје нико никад осим Срба није ни живио. У Дечанској хрисовуљи из 1330. године скоро да и нема албанских имена на Косову. Чак ни након доласка Турака, у њиховим педантним пописима кућа, албанских кућа је мање од 5 посто, а тада је већ дио Срба напустио Косово.
Душа Србије је на Косову, она је старија и мудрија од једног Вучића, од некаквог Жан Мишела, од британске краљице гмаза и којекавих Палмера и осталих бирократских клонова. Не може Вучић разумијети Косово, као што Сандра Африка не може разумијети Девету симфонију.
Косово је храм универзума.
У то древно вријеме, килограм византијског плавог вриједио је као килограм злата. Небројене цркве на Косову биле су осликане њиме. Ново Брдо је било метропола док је Лондон био варошица. Турке је према њиховим кроничарима на Балкан довела жеља за златом. Оно што ни Турци нису разумијели, оно што западњаци рептили не разумију, оно што Вучић не разумије, то злато са Косова није материјално, не може се измјерити нити њиме трговати.
ФБ Горан Шарић