Жаркo Хргић већ пуних девет година живи у пећини уз Бабину реку код Зенице. Један од посетилаца је пре годину дана Жарку нудио своју кућу за становање. Међутим, он је одбио ту понуду.
Жарка Хргића, који пуних девет година живи у пећини уз Бабину реку код Зенице све више посећују људи доброг срца. Сви долазе да виде и поздраве Жарка који се после повратка из Немачке са привременог рада сместио управо у пећину где су минери некада остављали експлозив.
Група из Градачца стигла је до Жарка са Влашића. После зимовања и прегледа на каналу Јутјуб одлучили су да посете пећинског човека како су га медији већ прозвали.
Један из групе позива Жарка да их одведе до пећине.
– Има ли Жаре бујрума у твојој пећини – пита човек који се није желео представљати. Жарко одговара: “Има само изволите“!
Шесточлана група одлази да виде где Жарко спава пуних девет година. Пале батерије и мобилне телефоне. Враћајући се, остају без речи.
– Ми смо из Градачца. Видели смо на интернету Жарка како живи у пећини и дошли смо му уручити нешто помоћи у храни, одећи, да га обиђемо. Ова група за Жарка је донела вруће ћевапе, ракију, чарапе, даривали су га новцем.
Андреа и Вјекослав стигли су до Жарка из Аустрије где су привремено запослени. Донели су топлу јакну за њега, а храну за псе. Вјекослав је пре годину дана Жарку нудио своју кућу за становање. Међутим, он је одбио ту понуду.
– Донели смо јакну да му буде топлије. Јакна је флуоросцентна тако да се може и ноћу кретати да буде уочљив. Ја желим да Жарко доживи своју пензију, јер му је, колико знам, остало још две године до ње – говори нам Вјекослав Вјеко Вучић из Кисељака.
Његова супруга Андреа додаје:
– Видела сам ту причу на интернету. Нисам могла да замислим да неко може девет година живети у пећини. Али ево може. Мени су се после пет минута смрзле ноге од хладноће, а њему како видим уопште није хладно. Питам се како може преживети 24 сата на овој хладноћи и тако девет година. Жарко обожава животиње зато смо дошли да их мало нахранимо. Ова Жаркова ситуација дира мало у срце. Он је толико задовољан са малим стварима. Он је задовољан са оним што има око себе – говори Андреа.
Док су разговарали са Жарком уз улицу се зауставио мерцедес. Младић излази и без икаквог питања и разговара оставља пуну врећу хране за Жарка. Седа у аутомобил и одлази. После ове нова слика. Из аутомобила излази млада и висока девојка. Прилази Жарку рукује се с њим а он као из топа. „А Ви сте Илда. Нисам те заборавио. Јеси добро“.
Питали смо Жарка јели изненађен оваквом посетом људи?
– Не, нисам изненађен. Људи стално долазе, помажу. Истина има неких који шире лажи о мени што ми се не допада, а појединци долазе као да је то њихов простор. Без најаве и дозволе. Људи с добрим намерама увек су добродошли – говори Жарко који ће још две године живети у пећини док не наврши 65 година и добије две пензије – једну из Немачке, другу из БиХ.
Занимљиво је напоменути да све више људи који га посете желе да виде његову пећину у којој спава. Судећи према реакцијама пећина би могла постати и туристичка атракција.
Телеграф.рс / Флеш.ба
