Јелена Чворовић Пауновић позоришна и телевизијска глумица, коју публика памти по улогама Нине у „Отписанима“, Зорке из „Породичног блага“, Жаклине у „Срећним људима“ и Танкосаве Тасић из „Беле лађе“, преминула је у 76. години.
Глумица Јелена Чворовић Пауновић (девојачко Радовић) рођена је у Бајиној Башти, а глуму је дипломирала на Факултету драмских уметности у Београду 1972. године у класи професора Миленка Маричића.
Пажњу публике је скренула несвакидашњим и оригиналним начином креирања ликова које је тумачила. Позоришна публика је зна као сталну чланицу Београдског драмског позоришта где је радила од 1985. године.
Играла је у представама: Ноћ младенаца, Инспекторове сплетке, Комедија забуна, Харолд и Мод, Кокошије слепило, Самоубица, Беснило, Идемо у лов, Таного, Кармен 2000, Балкон, Утицај гама зрака на сабласне нерве и Под окриљем звезда.
Ауторка је монодраме Афера коферче.
Позната је по необичној боји гласа, а телевизијска публика ће је памтити по упечатљивим улогама у серијама Синише Павића.
„Спавала сам у шатору у коме сам имала само душек и лампу…“ Детаљи из живота Јелене Чворовић Пауновић које мало ко зна
Иако није често говорила за медије, те јавност није знала много о њој, славна глумица је једном приликом открила детаље из периода одрастања.
Она је на почетку разговора истакла да су јој највећи узор били њени родитељи, који су се, такође, по свом понашању, истицали у односу на остатак света.
– Моји узори су моји родитељи, који су били божанствени. Већина људи воли своје родитеље. Ја сам имала њих за памћење и за понос. Волели су да се играју, што није било тако карактеристично за то време. Ми смо одрасли у Титовом, данашњем Ужицу. Падали су велики снегови и увече су излазили да се клизају. Тога се сећам, тог усхићења и радости који су преносили на нас – говорила је Јелена у емисији „Гранд магазин„, па наставила:
– Касније, када сам сазревала, моји узори су били „Битлси“, али моји родитељи су остали. Јер су они за мене увек били узор и јер су увек били расположени за ново, иако су припадали старој генерацији.
Она се од малена разликовала од друге деце, због чега је одувек била у центру пажње.
View this post on Instagram
– Ја сам у својој соби имала шатор, веровали или не. Мама је била потпуно запрепашћена, јер је она из угледне породице, а тата је са села, па је био природнији, а она је била против тога. Спавала сам у шатору у којем сам имала само душек и лампу и због тога сам била главна у граду – рекла је она и додала:
– Увек сам била ексцентрична, на пример, ишла сам боса на корзо, пренео је Блиц.
Јелену је пре неколико година задесила породична трагедија када јој је супруг, са којим је добила ћерку Мину, преминуо, а од те трагедије се није опоравила. За ћерку је била много везана и једном приликом је открила да јој многи не верују да јој је мајка глумица.
Занимљиво је да је у „Породичном благу“ глумила ћерку Александра Берчека, а да је у стварности била две године старија од њега.
Била је препознатљива и по свом храпавом гласу, а једном приликом говорила је о томе како многи не знају како се заправо зове.
— Ретко ко од гледалаца зна како се ја зовем, али на моју срећу, знају улоге које сам играла. Често сам глумила неке „маргиналце“, па су ми пријатељи мојих родитеља говорили: А што ниси играла неку госпођу? — испричала је једном приликом.
„Привилегија је што сам твоја, а ти моја.“
Њена ћерка Мина Пауновић се потресном поруком опростила од ње.
– Драга мама, једини страх у животу ми је био да икада примим вест да си отишла. Од синоћ ме је страх коју слику да окачим, пошто ти је то одувек битно – како си испала на Фејсбуку и да се сликаш и да будеш лепа. А најлепша си. Привилегија је што сам твоја, а ти моја. Сада и заувек. Најлепши део себе си подарила мени, и ако је нешто добро код мене данас то је због тебе, мама. Ти си моје сунце. Ти си моја снага. Све си на свету. Мама, волим те – рекла је Мина.
„Муж је мислио да сам лечени алкохоличар“
Позната по свом храпавом гласу, глумица је својевремено у домаћим медијима испричала шаљиву анегдоту везану за почетак њиховог односа.
‒ Мој муж, један красан човек, рекао ми је: „Само да знаш, ја сам се распитао.“ Он је проверавао да ли сам ја алкос. Нудио ме је неким скупим и дивним пићима, за које нисам ни чула. Ја сам из једног малог града, он је Београђанин. Мислио је да сам лечени алкохоличар, па је проверавао моју прошлост пре него што смо направили породицу. (смех)
