Седам средњовековних витезова чувају Москву од нечистих сила

Постоји легенда да је центар руске престонице под будним оком средњовековних витезова, а ови камени чувари су кроз историју постали и један од симбола града. Где се они налазе, колико их је било раније и на шта мотре њихова камена лица?

камени витезови
Москву чува седам витезова / Фото: РИА Новости

Декор московских здања се заиста може назвати посебном врстом уметности: на фасадама у модернистичком, готском и барокном стилу могу се пронаћи и једнорози, и змије и грифони, и свакаква друга митска бића. Фигуре витезова су, пак, веома ретка појава.

Центар Москве чува 7 витезова

Центар Москве је један од најлепших делова руске престонице, а импресивна архитектура из године у годину привлачи све већи број туриста и љубитеља историје. Бедеми тог дела града су већ пуних стотину година под будним оком средњовековних витезова.

Ови чувари реда и мира су смештени на фасадама историјских грађевина по ободу првог „прстена“, односно строгог центра града, а њихов главни задатак је да мотре да становницима престонице увек све буде потаман и сачувају их од нечистих сила. Барем легенда тако каже.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by BloomIT (@bloomit.rs)

Најстрожији витез – увек на висини задатка

Први витез се налази на северној страни, недалеко од врта Ермитаж, а овај чувар Москве је познат по томе што заузима највише местo од свих осталих, тих испод крова седмоспратне зграде на Садово-Самотечној улици.

Он је уједно и најстрожији од московских витезова и у сваком тренутку „на висини задатка“. За овог је чувара града архитекта Василиј Волиткин обезбедио и помоћнике: крилате лавове и војнике.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by BloomIT (@bloomit.rs)

Епштајновог витеза је најлакше уочити

Други витез се налази на фасади чувене Епштајнове зграде – „приходног дома“ (зграда са становима за изнајмљивање) који је био саграђен по наруџбини Максима Епштајна, који се почетком 20. века обогатио од продаје војне и коњичке опреме. Овај витез је и најуочљивији од свих, будући да се налази тик изнад парадног улаза у саму зграду.

Епштајнова зграда, као и још две на којима се налазе витезови, је пројектована у стилу готске модерне, а за ово ремек-дело архитектуре можемо захвалити Валентину Дубовском.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by BloomIT (@bloomit.rs)

Витез на Баљшој Пољанке је некада имао и друштво

Са друге стране реке Москве, на улици Баљшаја Пољанка, налази се и трећи московски витез, који је у данашње време нажалост сам. Раније му је друштво правио још један чувар реда и мира, али је он током реконструкције у потпуности уништен.

Рељефни гуштери, ацтечке маске и дивље мачке згради на којој се витез налази додају још више шарма и мистике, а за овако колоритну архитектуру и спој неспојивог је заслужан сам инвеститор, Јаков Демент.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by BloomIT (@bloomit.rs)

Два витеза на Пречистенке чувају Москву и скривено благо

Ниже низ улицу Баљшаја Пољанка, па преко Блатњавог острва, долази се до друге обале реке Москве, а на само неколико минута хода од Храма Христа Спаситеља се налази још једна зграда са чуварима града. На овој их има чак два.

Према легенди, у згради која је некада припадала Јакову Реку, познатом инвеститору и банкару, је сакривено велико богатство једног од синова Карла Фабержеа. Још једна замиљива чињеница је и да је енетријер ове зграде овековечен у роману „Мајстор и Маргарита“ руског књижевника Михаила Булгакова.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by BloomIT (@bloomit.rs)

Још два чувара су у најпознатијој пешачкој улици Москве

Име Михаила Булгакова се везује и за пету зграду на којој се налазе чувени московски чувари, која се налази на углу Старокоњушене и улице Арбат. Грађевина је смештена тик преко пута позоришта Вахтангова.

Сурови витезови на овој згради не личе на друге радове архитекте Дубовског: у масивној униформи и шлемовима са роговима, ови чувари реда и мира су позиционирани тако да мотре на две стране света. Један од њих, тужног израза лица, је својом појавом инспирисао Булгакова на лик мрачног витеза који лети у Воландовој свити.

РТ Балкан / Хронограф