На данашњи дан се родио Валтазар Богишић (1834-1908), један од највећих јужнословенских правника и најзнаменитији представник Савињијеве Историјскоправне школе на овим просторима.
Родио се у Цавтату 1834. године, а основно образовање је завршио са само 11 година.
Иако је студије започео тек са 24 године, у периоду од 1862. до 1868. године је стекао три доктората – један из историје и два из права. Четврти докторат је стекао као професор словенских права у Кијеву и Одеси, када је добио почасну диплому доктора јавног права.
Круну његовог рада представљало је сачињавање Општег имовинског законика за Црну Гору, на коме је радио пуних 16 година, а који је донет 1888. године. У духу Историјскоправне школе, ОИЗ је саставио на темељу црногорског обичајног права, али је из њега узимао само оно што је задовољавало животне потребе и било укорењено у народу, док је застареле обичаје изостављао. Међутим, сматрао је и да поједини обичаји, из домена наследног и породичног права, нису зрели за кодификовање, те они нису обухваћени Закоником. Ипак, узимајући у обзир при сачињавању кодификације компаративна искуства оновременог стварног и облигационог права, Богишић је дао замах развоју не само црногорског права, но и црногорског друштва у целини.
Поред права, Богишић се бавио и народном поезијом и правном терминологијом. Где год је могао, у свом Законику је смисао темељних начела грађанског права преводио и кодификовао на народни језик. Он је сматрао да Законик мора бити јасан и лако разумљив како би народ схватио његов смисао и циљ и лако га примењивао. На више места у тексту је додата и нека пословица, односно и новим правилима је даван ритам пословица. „Што се грбо роди, вријеме не исправи“ и „Ни својим се правом служит’ не мо’ш, тек другом на штету ил’ досаду“, само су неке од његових кованица које су нашле места у ОИЗ, а које су временом ушле у широку народну употребу.
Валтазар Богишић је остао упамћен и по томе што је 1866. године био један од основача политичког покрета назван „Уједињена омладина српска“, док је у Дубровнику био члан „Србокатоличког покрета“, а на Цетињу је припадао „Дружини за ослобађање и уједињење српско“. 1888. године је изабран за редовног члана Српске краљевске академије наука, а био је и црногорски министар правде.
Хрвати га редовно прекрштавају у „Балтазара“ (Валтазар), а у енциклопедије сврставају као хрватског знанственика, правника.
Монтенегрини га називају „Светиоником модерне Црне Горе“ и приређују му омаже.
Сви заједно му подижу споменике, по њему именују улице, амфитеатре…
Наизглед лака „асоцијација“ у овој конфузној игри, међутим, једино и исправно решење је да је Валтазар неспорно био само – Србин.
Хронограф / Правни факултет Универзитета у Београду / ИН4С
, један од највећих јужнословенских правника и најзнаменитији представник){kind=link}