Војвода Радомир Путник давно се уписао у редове највећих српских војсковођа који је предводио војску у неким од најнеизвеснијих тренутака наше историје – Балканским и Првом светском рату.
Ипак, за његова дела чуо је и свет – Церска битка, за време које је овај човек командовао српском војском, била је прва савезничка победа у Првом светском рату. После ње, велике силе су схватиле да су можда погрешно процениле малу српску војску која се бори да сачува своју земљу, али и народ. Јер, Први светски рат је за Србију био борба за опстанак.
Срби можда заборављају, али свет не… Звучи невероватно, али колике су биле патње и несрећа српског народа знали су житељи далеке Канаде!
Радомир Путник завршио је 1866. године Војну академију у Београду, као осми у класи. Борио се у српско-турским ратовима 1876–1878. као мајор, командант Рудничке бригаде. Од 1886. до 1889. године био је начелник Обавештајног, а затим Оперативног одељења Главног генералштаба. Од 1890. обављао је дужност помоћника начелника Главног генералштаба. Пензионисан је 1896. године. После Мајског преврата, реактивиран је и постављен за начелника Главног генералштаба. На овом положају је остао до 1912. године.
У Првом светском рату био је начелник штаба Врховне команде, све до погоршања болести 1916. када га је на том месту наследио генерал Петар Бојовић. Путник је командовао српском војском за време све четири непријатељске офанзиве на Србију. Током битке на Церу, уз помоћ команданта Друге армије Степе Степановића, нанео је аустроугарској војсци велики пораз. Његова одлука да напусти Београд и скрати фронт за време Колубарске битке била је пресудна, јер је српска војска добила време да се опорави и одмори.
Упркос тешкој болести, успео је да организује повлачење српске војске преко албанских и црногорских планина до Скадра на албанском приморју. Почетком јануара 1916. пребачен је на Крф, где се лечио до септембра исте године. Са Крфа је отишао у Ницу да настави лечење, али је ту преминуо 1917. године. Његови посмртни остаци пренети су 6. децембра 1926. године у Краљевину СХС, а уз све државне и војне почасти сахрањен је 7. децембра на Новом гробљу у Београду. Сврстан је у ред највећих војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје.
Путник стигао до Канаде
Непосредно после краја Великог рата, 1918. године, становници Канаде су једну своју планину назвали “Путник” одајући тако почаст српском народу и војводи Радомиру Путнику.
Између провинција Алберта и Британске Колумбије, као део ланца Стеновитих планина, у планинском масиву Кананаскис тако и данас стоји планина Путник. Висока је 2.940 метара и иако су можда становници Канаде заборавили одакле потиче њено име, има и оних који то још увек добро знају.
Скоро сто година касније, октобра 2012, године Равногорски покрет из Калгарија, највећег града Алберте и група људи из Едмонтона, главног града те провинције, у подножју планине поставили су спомен-плочу са натписом на енглеском језику:
“Планина Путник названа је у знак вечног сећања на мушкарце и жене из савезничких оружаних снага у Србији и њиховог вође, војводе Радомира Путника (1847–1917). Србија је изгубила четвртину свог становништва, како припадника војске, тако и цивила за време Првог светског рата (1914–1918). Ова жртва била је део канадских и савезничких борби у Европи против три царевине у циљу заштите људских права и слободе човечанства.”
Табла је резултат родољубивог рада Срба у далеком свету окупљених у Равногорском покрету из Калгарија и групе људи из Едмонтона.
Већина људи из Србије је вероватно никада неће видети својим очима, али треба да зна да она постоји. Да се не заборави…
