Ко су „Хрвати“ Херцеговци и зашто играју Ужичко коло?

Феномен историјске појаве „Хрвата“ (римокатолика) у западној Херцеговини Светог Саве је слабо објашњен у нашој јавности.

Ко су ови људи? Откуд они на тој ексклузивно српској територији и како су постали најекстремнији усташки кољачи и убице у геноциду према народу из ког потичу? То су само нека од питања која се намећу када је реч о данашњим Хрватима из западне Херцеговине Светог Саве.

Да кренемо од почетка.

Сама реч „Херцеговина“ настала је у 15. веку, тачније 1466. године, када је српски велможа Стефан Вукчић Косача узео титулу „херцега од Светог Саве“, поставши тако први „херцег“ (средњовековна титула нижа од краља) и назвавши своју област Војводство (Херцеговина) Светог Саве по личности младог Растка Немањића, који је кратко управљао данашњом Херцеговином, пре него што се замонашио и постао Свети Сава.

Од самих почетака и првих релевантних помињања, овај простор припадао је искључиво српском народу и све до средине 14. века, простор данашње Херцеговине Светог Саве је припадао преднемањићкој и немањићкој Србији.

Тек појавом босанског бана Стефана II Котроманића (1322-1353), унука српског краља Драгутина Немањића, босанска бановина први пут долази у посед делова данашње Херцеговине Светог Саве.

Међутим, уместо да прати све своје претходнике босанске банове који су били православни, бан Стефан II Котроманић издаје православље у једном тренутку и прелази на римокатолицизам. Он је био први од три неправославна изузетка међу средњовековним босанским владарима – друга двојица су два последња краља Стефан Томаш (1443-1461) и српски деспот Стефан Томашевић (1461-1463), који су то учинили у нади да ће им римокатоличка Европа притећи у помоћ у одбрани од турске исламске најезде.

Бан Стефан II Котроманић, који је уз свог синовца краља Твртка био најмоћнији владар, 1340. године издаје православље и позива папу да пошаље Фрањевце у своју државу, отварајући врата првом продору римокатолизма на простор данашње Херцеговине Светог Саве, као и дубровачког залеђа.

Фрањевци тада масовно почињу да пристижу и отпочињу инквизицију са изричитим задатком да се обрачунају са Православљем на том српском простору.

И управо ту и тада се ствара клица римокатолицизма које ће неколико векова касније да прерасте у хрватско геноцидно усташтво.

Источна Херцеговина и остатак босанске државе су били доста резистентнији у чувању православља од западне Херцеговине (Хума). И тако је остало до данас.

Интересантно је и да је велики део српске средњовековне властеле коју је српски цар Душан слао као своје управнике по територијама освојеним од Ромеја потицао управо из Хума тј. западне Херцеговине – Дејановићи, Мрњавчевићи, између осталих.

И дан-данас има хрватских гуслара око Имотског који у својим песмама величају Мрњавчевиће као „хрватске“ великаше, а има и место Мрњавци код Имотског.

Дуго времена су ти херцеговачки римокатолици ту и тамо држали до српског имена, признавали да говоре српским језиком и обележавали крсне славе, но у доба турског ропства то полако ишчезава.

На прелазу из 19. у 20. век, сви они су радом Ватикана проглашени у Хрвате.

Свесни свог српског и православног порекла, ти херцеговачки римокатолици су израсли у најгоре кољаче Срба у Јасеновцу и усташке прваке који су спровели геноцид над народом из кога потичу.

@bajo1204_ #novitravnik #kolo #balkan #sp #2018 ♬ original sound – Bajo1204🇭🇷

Још једна потврда оне старе крилатице о конвертитима који беже од сопственог порекла – ако је Турчин крвав до лаката, Потурица је крвав до рамена…

Нажалост, код нас се мало људи бави овим феноменом преласка западних Херцеговаца од српске православне властеле у доба цара Душана у најгоре усташке кољаче у Другом светском рату. Интересантан и у тајну завијен је тај део српске историје, свакако.

ФБ Историја Срба

Наслов, опрема, лектура/коректура: Хронограф