Од свих афричких племена која данас још увек постоје, једино у племену Химба се датум рођења деце рачуна не на дан кад је дете рођено, нити на дан кад је зачето, но на дан када мајка одлучи да жели да има дете.
Када жена из племена Химба одлучи да жели да има дете, обично се осами и седне испод дрвета у шуми, где седи и ослушкује звуке тако дуго док не чује песму детета које жели да дође на свет.
Пошто чује песму детета, враћа се мушкарцу с којим жели да има дете и учи га ту песму. Када воде љубав како би и физички зачели дете, певају споменуту песму као начин дозивања детета на свет.
Када остане трудна, мајка учи и све бабице и старије жене у селу да певају ову дететову песму, како би му је, кад се роди, сви окупљени око њега могли отпевати, у знак добродошлице. Како дете расте, и сви остали у селу уче његову песму. Ако дете падне или се озледи, неко из села му прискаче у помоћ и пева му његову песму. Или када дијете направи нешто предивно или пак пролази све оне препреке пубертета, тада му људи из села певају песму у знак подршке и славе.
Но, у племену Химба постоји још једна прилика у којој се детету пева „његова песма“.
Ако жена или мушкарац из племена Химба почини неки прекршај или злочин, којим крши друштвене норме племена, људи из села њој или њему – који буде смештен/смештена у сам центар круга који је оформљен од свих осталих житеља у селу – певају његову/њену песму.
Људи из племена Химба на учење лекција гледају не као на казну, већ као на начин исказивања љубави и подсјећање на властити идентитет особе. Када препознаш своју пјесму, више немаш жеље нити потребе учинити нешто што би повриједило било кога другога. А у браку, људи своје пјесме пјевају заједно. Напосљетку, када жена или мушкарац из Химба племена лежи у свом кревету, прије смрти, сви остали сељани, који су досад научили њену или његову пјесму, окупљају се око ње или њега и пјевају му је по посљедњи пут.
Људи из племена Химба живе на северозападу Намибије, а једна од посебнијих традиција, коју је пре неколико дана на свом профилу описала жена Родригез Алфз је традиција певања „дететове песме“, од рођења до смрти сваког члана њиховог племена, а њена је објава за неколико дана сакупила више од 28 хиљада реакција.
Забрањено преузимање дела или читавог текста без навођења и линковања извора и аутора, а у складу са одредбама WMG услова коришћења и Законом о јавном информисању и медијима.
Хронограф