Митрополија црногорско приморска Српске православне цркве (СПЦ) оштро је упозорила власти у Црној Гори да не усвајају Закон о правном препознавању родног идентитета на основу самоодређења, чији је нацрт припремило Министарство људских и мањинских права.
Закон оцењују као сулуд и бесмислен, поручујући да о том питању не сме бити погађања.
Закон дефинише самоодређење и родни иденитет. Самоодређење је право сваке особе да самостално одлучује о свом родном идентитету, који је лични доживљај и не мора се поклапати са полом приписаним по рођењу.
Нацртом се прописује право црногорским држављанима да промене ознаке пола, имена и матичног броја, укључујући и деци старијој од 15 година уколико су родитељи сагласни.
– Забрињава најава цркве да утиче на процесе доношења закона који су у домену људских права, казао је за Радио Слободна Европа (РСЕ) директор невладине организације Спектра Јован Улићевић. – То је посебно забрињавајуће ако се узме у обзир став СПЦ да су се управо борили за утицај да обликују друштво, што се коси са принципом секуларног друштва. Црна Гора је, наиме, по Уставу секуларна и грађанска држава, истиче он.
И директор организације Queer Montenegro Милош Кнежевић сагласан је да црква треба да законске прописе препусти надлежнима.
„Оцењујући одредбе закона бесмисленим и сулудим, СПЦ заправо ограничава напредак ка инклузивнијем и толерантнијем друштву које поштује људска права свих“.
Поручује и да је време да црква прихвати чињеницу да LGBTIQ особе живе у Црној Гори. СПЦ годинама у јавним иступима саопштава изразито негативне коментаре и ставове о ЛГБТ популацији. Веома је била критична и према Закону о животном партнерству лица истог пола, који је усвојен 2020. године.
Шта каже СПЦ?
Наводећи да су се литијама 2020. борили за право да искажу шта је по мишљењу цркве добро, а шта лоше за јавни морал и напредак друштва, из Митрополије су оценили неприхватљивим да дете одређује свој пол „насупрот оном који је добио од Бога“.
Како наводе „Црква Христова има разумевања за особе које су промениле пол из саосећања према личним патњама и емотивним траумама“, али не разумеју доношење закона који „такву трауму шири на целу популацију“.
И не само да не разумемо и протестујемо, него ћемо предузети све законом прописане радње да „ову срамоту и бруку удаљимо из зоне озбиљног људског разговора и одлучивања“, наводе из Митрополије.
– То је посебно забрињавајуће ако се узме у обзир став СПЦ да су се управо борили за утицај да обликују друштво, што се коси са принципом секуларног друштва“, тврди Кнежевић.
Саопштење Митрополије црногорско приморске преносимо у целини:
Цетиње, 11. март 2024. Медијске најаве садржаја и интенције Нацрта закона о правном препознавању родног идентитета на основу самоодређења већ у самом наслову овог пројекта уносе забрињавајући тон међу свештенство и вјернике Српске православне Цркве, али и међу све оне људе који свој поглед на свијет изграђују на традиционалним моралним вриједностима.
Такав поглед на свијет, који релативизује Богом дана одређења људске природе и друштвених односа угрожава светињу живота и људско достојанство. Када смо се прије неколико година борили за праведан закон о вјерским слободама, нијесмо тада бранили само наше право на располагање сопственом имовином, нити смо штитили искључиво сакралне грађевине, него управо и наше право да у сваком тренутку можемо јавно да кажемо шта је по виђењу Цркве добро, а шта лоше за јавни морал и напредак друштва. Управо то сада чинимо, осврћући се на Нацрт поменутог закона. Овај Нацрт, не само да угрожава дух традиционалне и у Бога вјерујуће Црне Горе, него се јасно коси са постојећим правним нормама ове државе. Према важећем Породичном закону, породица је основна заједница живота у којој се његују и подижу дјеца, и родитељи су они који се првенствено старају о одгоју и образовању своје малољетне дјеце, па тек потом – држава и друштво. Односно, државне институције треба да обезбједе породици помоћ и подршку у обављању њеног природног и традиционалног посла, а не да јој одузимају дјецу и да умањују њену улогу у процесу васпитања.
Наши важећи државни прописи кажу да дјеца до своје 18 године нијесу пунољетна, а то значи да нијесу психо-социјално довољно сазрела да самостално доносе одлуке о себи, свом животу, и да преузимају потпуну одговорност за своје поступке.
Сматрамо да су, и једно и друго, и улога породице и феномен човјекове пунољетности, израз како вјековног памћења, традиције и духовних учења, тако и савремених научних сазнања о људској природи и човјековом животу у заједници.
Насупрот томе, предлагач овога Закона у нацрту настоји, кршећи постојећи Породични закон, па и Устав државе, да уведе у правни систем Црне Горе одредбе који нијесу ни правни напредак, нити усклађивање са стандардима Европе – него почетак уништавања наше омладине. Уништавање права дјетета да сазри, да би тек онда када сазри, могло да одлучује о свом животу.
ОДБРАНА СВЕТИЊА У ЦРНОЈ ГОРИ: У току служење свете литургије; Полиција хапсила грађане и…
Бесмислене су и сулуде одредбе да дијете са својих 15 година неким својим исказом – одреди свој пол, насупрот оном који је добио од Бога, а преко закона природе! Па макар то било и уз, у овом Нацрту врло неодређену и нејасну, сагласност родитеља. Можемо, наиме, замислити будући положај и права родитеља, спрам неке обзнањене дјечије воље, коју ће подржати бројни душебрижници, какви су, рецимо, аутори и предлагачи оваквог Нацрта закона. У том смислу отворено питамо министре у Влади, да ли би они као предлагачи овог штетног текста, рецимо промијенили свој пол, и свој матични број? Ако би, нека ту амбицију кандидују на сљедећим изборима као своју понуду народу и гласачима (као показатељ њихове наводне слободоумности, демократичности, напредности…), а ако не би – зашто такву могућност нуде и препоручују 15-годишњој, малољетној дјеци? Да ли изрека или лични осјећај 15-годишњег дјетета у вези са било чим, може бити основа правних и друштвених односа, упркос постојећим законима? И зашто стати на дјечијем осјећању у вези са сопственим полом? Зашто не ићи даље: дјечији тренутни осјећај да ли су људи или митски хероји? Шта им припада од имовине? Шта дјеца, понекад, осјећају по свим овим питањима? И шта су у стању да кажу о томе?
Живимо у друштву које зна за такве категорије које се тешко или никако не доводе у питање (правни поредак земље, симболи државности, имовина, слобода ријечи…), па се надамо да ће јавности бити јасан и овај наш исказ о вриједностима око којих нема погађања. Дјеци се намеће да буду оно што нијесу, и о чему не могу, на зрео и ваљан начин ништа знати, а ускраћује им се да буду оно што јесу – дјеца.
Црква Христова има разумијевања за особе које су промијениле пол, управо из саосјећања према неким изнимним личним патњама, неизрецивим и болним психичким и емотивним траумама, али не разумијемо доношење закона који такву трауму шири на цијелу популацију. И то уз изричиту забрану тражења од лица које подноси захтјев да обави медицински преглед или пружи доказ о обављеним медицинским прегледима. Медицински преглед, који се тражи као услов много баналнијих животних ситуација, сада се изричито забрањује као предуслов промјене родног идентитета!
И не само да не разумијемо и да овим путем протестујемо, него ћемо као озбиљна институција, предузети све законом прописане радње да ову срамоту и бруку удаљимо из зоне озбиљног људског разговора и одлучивања. На првом мјесту, позивамо све оне министре и посланике у парламенту, који су православни хришћани, а сигурни смо да ће нас разумјети и подржати и они међу њима који су вјерници других монотеистичких вјера и њихове вјерске институције, да овај Нацрт ставе на мјерило својих вјерских убјеђења и моралних принципа, а не на кантар тренутне материјалне и политичке користи.
Хронограф / РСЕ / Митрополија црногорско приморска
 оштро је упозорила власти у Црној Гори да не усвајају){kind=link}