Да Срби не заборављају и да памте сваку пружену руку током невоља, најновији је доказ један несвакидашњи потез кафеџије из Ваљева, Ђорђа Момића о којем је известила чак и амбасада Пољске у Београду.
Први светски рат односно „Велики рат“ како је познат у нашем народу, донео је Србији велику победу, али и страдање. Јунаштво наших војника у пресудним биткама, а посебно током пробоја Солунског фронта и данас се памти. Голготу нашег народа пратили су и страни држављани, који су својим залагањем заувек задужили српски род. Један од њих био је пољски биолог Лудвик Хиршфелд.
Вакцинисао 110.000 војника из Србије
Наиме, тих ратних година, велики број лекара из Енглеске, Шкотске, Француске, Русије и Америке стигао је у помоћ Србији током Првог светског рата. Један од њих био је и пољски доктор Лудвик Хиршфелд, који је дошао у Србију 1915. године заједно са супругом Ханом. Са нашом војском је прешао Албанију и прошао све страхоте рата. Током боравка у нашој земљи, децидно је тражио да буде тамо где је ситуација најтежа – у Ваљево. Том приликом, у пролеће 1917. године, он је у импровизованој и малој лабораторији, направио вакцину која је штитила од трбушног тифуса, колере и паратифуса А, Б и Ц. Њоме је вакцинисано 110.000 војника. Вакцину је први примио српски војвода Живојин Мишић.
Пољаци у кафани „Корнер“ не плаћају рачун
Овде нас прича сели, 107 година касније, у Ваљево и кафе „Корнер“, чији власник Ђорђе Момић, није заборавио дело пољског биолога. Наиме, он већ деценијама у част човечног и херојског дела Лудвика Хиршфелда, Пољацима који дођу код њега у локал не наплаћује ништа.
Прича о овом Ваљевцу и датој речи која се држи, услед симболике, историје и јачине, постала је вирална на друштвеним мрежама.
„Пољска амбасада у Београду је пре недељу дана објавила једну интересантну анегдоту. Били су у Ваљеву, сели у кафе-ресторан „Корнер“ који држи Ђорђе Момић. Када су затражили да плате рачун, конобар им је рекао да код њих ниједан Пољак не плаћа рачун, да је Лудвик Хиршфелд све то платио пре 100 година.
Ко је био Лудвик Хиршфелд (1884-1954)?
Хиршфелд је 1910. доказао да припадност некој крвној групи зависи од наследних фактора. На основу његовог открића је постало могуће доказивање очинства на основу серума крви. Увео је данашњи начин ознака крвних група: нулта, А, Б, АБ и дефинисао је правила њиховог наслеђивања.
Задужио Србе као добровољац
Задужио је човечанство као значајан научник, а Србе је задужио као лекар добровољац у српској војсци. Ваљево је 1915. било означено као „главни центар за разболевање и умирање“, средиште епидемија. Хиршфелд је тражио да буде послат из богате Швајцарске у Ваљево, сузбијао је епидемије и држао предавања о заразним болестима, био бактериолог. Његова супруга, такође лекар, др Хана Хиршфелд придружила му се у тој хуманој мисији. Хиршфелдови су делили судбину српске војске, и нападе три војске и повлачење преко Албаније. После доласка српске војске на Крф, уз Хиршфелдову помоћ је основана Српска бактериолошка лабораторија, он је имао задатак да у Швајцарској купи сву неопходну опрему. Др Хиршфелд је 1916. у Солуну изоловао из крви једног војника до тада непознати сој паратифуса, а нову бактерију назвао Bacillus pratuphi C. Данас се овај изазивач паратифуса назива Salmonella hirszfeldi.
У пролеће 1917. је Хиршфелд је у лабораторији произвео вакцину која је штитила од трбушног тифуса, паратифуса А, Б и Ц, те колере. Њоме је вакцинисано преко 110.000 бораца, а први вакцинисани војник био је војвода Живојин Мишић. Захваљујући овој вакцини српска војска се вратила у Србију без трбушног тифуса, паратифуса и колере. Хиршфелд је постављан за шефа бактериолошког одељења Војне болнице у Београду и добио почасни чин пуковника Српске војске и одликован је Орденом Белог орла.
Измакла му Нобелова награда
Тек 1919. су Хиршфелдови напустили Србију, вратили се у своју Пољску 1920. године. Када је нацистичка Немачка освојила Пољску 1939, Хиршфелд, Јеврејин преобраћен у римокатолизам, је био уклоњен са свих положаја. Понуђено му је неколико научних места у иностранству, али је он одбио и остао у Варшави. Заједно са женом и ћерком Маријом је 1941. послат у јеврејски гето. Тада је Југославија хитно доделила Хиршфелду почасно држављанство Краљевине Југославије, да би Иво Андрић, као југословенски посланик у Берлину неуспешно захтевао њихово пуштање. Дан пре него што је требало да Хиршфелдови 1943. буду послати у концентрациони логор, успели су да побегну. У каснијем скривању, ипак умире њихова ћерка јединица од туберкулозе. После рата, Хиршфелд је имао веома значајну улогу у медицини у Пољској. 1950. му је измакла Нобелова награда, између осталих, за откриће принципа када крвне групе доводе до тога да мајка одбаци плод.
У Србији добио бисту
У дворишту Српског лекарског друштва је 8. јуна 2017. године, свечано откривена биста професора Лудвика Хиршфелда, а 2018. је „Пошта Србије“ објавила поштанску марку са његовим ликом.
Амбасада Пољске у Србији објавила на Фејсбуку
Ову причу, заједно са сликама ваљевског ресторана, потврдила је и амбасада Пољске у Србији на свом званичном Фејсбук налогу, са све сликама.
„Да ли знате да у Ваљеву постоји кафе-ресторан у којем Пољаци могу да ручају или попију пиће потпуно бесплатно?!
За ово можемо захвалити др Лудвику Хиршфелду!
Чувши причу о Хани и Лудвику Хиршфелду, њиховој жртви не само за Ваљевце, но за цео српски народ, Ђорђе Момић, власник кафе-ресторана Корнер у Ваљеву, одлучио је да у знак захвалности никада више ниједном Пољаку не наплати рачун!
Представници амбасаде посетили су господина Ђорђа и кафе Корнер и верујте нам – истина је!
Одлична кафа, преукусна храна, диван разговор са господином Ђорђем Момићем, поносним Ваљевцем, а када смо од конобара тражили рачун, добили смо одговор – Хиршфелд је то пре сто година платио!“, наводи се у саопштењу.
Од поште Србије добио поштанску марку
Пошта Србије је 9. новембра 2018. године објавила емисију пригодних поштанских марака под називом „100 година од завршетка Великог рата”, као својеврстан омаж српским и страним лекарима који су дали немерљив допринос у раду српског санитета, заштити здравља наших војника и цивила, развоју медицинске науке и праксе.
На маркама су овековечени проф. др Војислав Ј. Суботић, др Вилијам Хантер, др Милош Ђ. Поповић, др Едвард Рајан, проф. др Михаило Мика Петровић и проф. др Лудвик Хиршфелд. Њихова имена се и данас помињу са највећим пијететом, јер су били људи наде у најтежим временима за српски народ.
Стевица Рајчетић, Блиц / Хронограф
