Његово блаженство јерусалимски патријарх Теофил III дао је интервју за руски лист Известија. Одговарајући на питања дописника поглавар Јерусалимске Православне Цркве је, између осталог, рекао нешто о опасности по присуство хришћана у Светој земљи, о свом виђењу путева за превладавање проблема у међуправославним односима, о односу према вакцинацији и о ходочашћу за време пандемије.
Недавно сте изјавили да постоји опасност по присуство хришћана у Јерусалиму и у целој Светој земљи. Колико је велика опасност од промене статуса својине? Да ли је реално да ће бити пронађен компромис који ће задовољити све стране?
— Данас се суочавамо с очигледном опасношћу. Хришћани свуда треба да се брину за своју браћу и сестре у Светој земљи. Опасност да ћемо бити протерани је реална. Нажалост, у току последњих деценија већ смо се навикли на израелске екстремистичке групације које на нечастан начин присвајају имовину хришћанских породица и црквених установа. Сад постоји опасност да ће се то још проширити.
Ако ове радикалне групације запоседну стратешке објекте на путу хришћанских ходочасника до Јафске капије, још више хришћана ће напустити Јерусалим, милиони ходочасника из целог света неће моћи да оду на право духовно путовање. Осим тога, губитак хришћанске заједнице, заједнице која обезбеђује образовање, медицинску заштиту и хуманитарну помоћ људима свих вероисповести у региону имаће разоран утицај на најрањивији део становништва. Такође, трагично ће оцрнити репутацију Јерусалима као религиозне престонице света.
Хришћани у целом свету чине део заједнице васкрсења. Људи који се клањају месту Христове смрти и васкрсења јесу носиоци ове идеје. Управо због тога се трудимо да сарађујемо с нашим суседима – како бисмо нашли решење које ће заштитити мултирелигиозну и мултикултуралну панораму светог града.
Руска Православна Црква се често изјашњава о недопустивости радикализма и фанатизма у међурелигиозним односима. Да ли заиста улазимо у нову еру конфронтација и с чим је то повезано, по Вашем мишљењу?
— Нажалост, видимо да се из године у годину повећава број људи који страдају због својих верских схватања. Преко 80% људи који су прогањани у целом свету чине хришћани. Насупрот томе Јерусалим доказује могућност верског склада. Вековима смо живели поред наших јеврејских и муслиманских суседа. Наше присуство у Старом граду не изазива питања ни код државе, ни у верским установама, ни код већине грађана који живе мирно и у благостању.
Међутим, претњу по нашу будућност представљају мале групе добро финансираних израелских екстремиста које воде исцрпљујућу борбу против незаштићене заједнице која само тежи ка томе да воли своје суседе и да им служи. Тренутно чинимо 1% становништва и наш број опада. Свет треба да делује док не постане прекасно.
Две хиљаде деветнаесте године сте се срели с руским председником Владимиром Путином. Он је говорио о заштити интереса хришћана који су се обрели у врло тешкој ситуацији због догађаја на Блиском истоку. Руски лидер је тада истакао да је изузетно важно успоставити блиске односе с муслиманским конфесијама. Шта можете рећи о раду с представницима ислама у овом правцу?
— Треба по заслузи оценити напоре председника Путина на пружању помоћи хришћанској заједници у целом свету. Веома смо одушевљени и захвални смо му на подршци. Такође сте у праву кад говорите о потреби за ближим контактима између хришћана и муслимана. С наше стране – Христос је позвао хришћане да свима пруже руку помоћи и да воле ближњег као самог себе.
У Јерусалиму Цркве одржавају добре односе с нашом муслиманском браћом и сестрама преко хиљаду година. Редовно се срећем с муслиманским лидерима Свете земље и из целог света. Посебно сам захвалан на пријатељству с његовим величанством јорданским краљем Абдалом који је чувар хришћанских и муслиманских места у Светој земљи и који је неуморан у својим напорима да заштити хришћане овде и на целом Блиском истоку. Без неке сујете мислим да можемо да научимо свет како се граде снажни односи између муслимана и хришћана.
Како оцењујете положај хришћана у Казахстану у вези с масовним протестима, нередима и порастом радикалних расположења?
— Ситуација у Казахстану изазива нашу велику забринутост. Исус Христос је Своје следбенике учио да се моле и да раде у прилог миру у Јерусалиму. А ми хришћане из целог света позивамо на то да се моле за мир у Казахстану и позивамо нашу браћу и сестре у Казахстану да учине све што је могуће ради постизања мира и помирења у сопственој земљи.
Пре три године предложили сте да се одржи сусрет лидера Православних Цркава ради превладавања раскола који је изазван потписивањем томоса о аутокефалности „Православне цркве Украјине“. Да ли је овакав начин решавања проблема још увек могућ? Како сад процењујете степен раскола?
— Мало је питања која се по својој важности могу упоредити с питањем јединства Цркве. Неколико сати пре него што је ухваћен овде, у Гетсиманском врту у Јерусалиму Исус Христос се молио. У овим најдрагоценијим тренуцима молио се за Своје ученике, за Цркву и за све Своје следбенике. Пре свега за то да би чинили јединствену целину.
Године 2019. био сам удостојен части да из руку Његове светости патријарха Кирила примим награду „Патријарх Алексије II“ за своје напоре на јачању јединства православних народа. У том тренутку сам рекао да чак и најближе породице доживљавају време искушења и конфликата. Као и рана Црква наше Православне Цркве су благословене присуством патријараха, архиепископа и епископа од којих сваки Цркву сматра драгоценом и пун је одлучности да живи праведним животом и да усмерава друге у разним заједницама у тешким временима. Није чудо што настају конфликти.
Одавно сматрам да општење представља најбоље решење за наше највеће проблеме. У Православним Црквама је од животне важности да наставимо да се срећемо у духу хришћанске љубави и братства и да разматрамо питања која нас предуго деле. Живећи гостољубиво и делећи све што имамо призивамо Светог Духа да нас уједини. Веома ме је одушевила спремност лидера да се сретну и с нестрпљењем очекујем нове могућности да поделим с њима моје мисли у току наредних месеци.
О предстојећем сусрету патријарха Кирила и римског папе: каква питања, по Вашем мишљењу треба да буду размотрена?
— Драго ми је што ће се патријарх Кирил срести с папом. На основу свог искуства могу да кажем да је сусрет с папом Фрањом увек велико задовољство. Он је инспиративан лидер и веран друг многих од нас у целом свету. И он представља истакнути пример правог хришћанског вођства у разноврсном и подељеном свету. Молићу се да њихов сусрет буде благословен, а разматрања плодна. Такође смо одушевљени Божићном посланицом патријарха Кирила која ће се обавезно поново чути у току његових различитих сусрета, о томе да нас подржава у проблемима с којима се суочавамо.
Епоха вируса корона је поделила друштво на два дела по питању вакцинације. Како бисте с тачке гледишта Цркве оценили дејства противника вакцинације који су нашли следбенике и упорно спроводе масовну агитацију?
—Као прво, мој посао је да волим људе, а не да им судим. Као друго, имајући у виду Ваша претходна питања од животне је важности да се озбиљно односимо према личној слободи људи. Као треће, ја сам се, као и многи други хришћански лидери у целом свету, радосно вакцинисао против корона вируса. Вакцина је одговор на наше молитве и ја благодарим Богу за ову спасоносну технологију. Она штити људе од смрти и озбиљног разболевања, смањује вероватноћу тога да ћемо заразити друге. У принципу, вакцина је врло практичан начин за испољавање љубави према ближњем.
Да ли се ходочашће може обављати у условима пандемије и какво ће оно, по Вашем мишљењу, бити ове године? Како ће хришћански свет прославити Васкрс?
— Пандемија корона вируса је много тога променила у нашем свету. У Светој земљи тугујемо због тога што нема ходочасника. Наша света дужност је да људима из целог света желимо добродошлицу на овим светим местима. Надамо се да ћемо ове године примити већи број ходочасника, али нам је јасно да ће укупан број гостију остати релативно скроман.
Све позивам да имају на уму да се ходочашће може обавити било где: и у физичком и у духовном смислу, у иностранству и у сопственим заједницама. Има много места на која можемо да идемо и искуства које можемо да стекнемо како бисмо постали ближи Христу. За Васкрс славимо Христово Васкрсење, а на Тројичин дан оглашавамо да је Он присутан свуда где постоји црквена заједница, силом Светог Духа.
Зато све своје браћу и сестре у целом свету позивам да траже нова места у сопственим заједницама; да своје градове и цркве учине местом ходочашћа и да још једном осете безграничну, бескрајну љубав Божју, која постаје наша за Васкрс. Ако успемо то да постигнемо верујем да ће Свети Дух на нов начин додати Исуса Христа у наш живот и у живот заједнице.
Софија Девјaтова, Патријархија.ru
Са руског Марина Тодић, Православие.ру
Наслов, лектура/коректура: Хронограф