Ако Фанар оствари свој циљ и разбије Руску православну цркву, која ће помесна православна Црква бити следећа?
Из извештаја публицисте Руслана Калинчука на међународној конференцији „Цариградски патријархат као инструмент политике: рушилачка делатност патријарха Вартоломеја“ (организатор – Центар за геостратешке студије; место одржавања – Београд, Прес центар Удружења новинара Србије, 26. март 2025):
Као што видимо, Цариградска патријаршија, у потрази за утврђивањем своје моћи у православном свету, наставља напад великих размера на Руску православну цркву. Штавише, овај напад већ траје током више деценија – понекад јењава, а затим се изнова активира под повољним геополитичким условима.
И овде је важно поставити једно кључно питање – ако Фанар оствари свој циљ и разбије РПЦ, која ће помесна православна Црква бити следећа? Може бити, Српска? На крају крајева, она је, као и Московска патријаршија, велика структура и стоји на путу успостављања хегемоније Фанара.
Штавише, СПЦ има много болних тачака – као што су, на пример, Косово или Црна Гора. И, иначе, Фанар ово већ активно користи. Шта само значи, на пример, активна интеракција црквеног Истанбула са црногорским расколницима у лику „Бориса“ Бојовића, који је у мају 2024. рекао, да се његова структура нада да ће добити томос аутокефалности од Константинопољске патријаршије.
Ништа мање важан није још један аспект. Наиме – где уопште води успостављање примата Фанара у православном свету? Не води ли ка глобалној унији са Римом?
Уосталом, као што је познато, још 2023. године представник Константинопољске патријаршије, митрополит галски Димитрије (Плумис) и представник Ватикана бискуп Матје Руж, написали су заједнички чланак у Le Figaro, у којем су „повукли црту” на тему времена планиране унификације. Они су навели су да би 2025. године могли да почну да славе Васкрс заједно, а да би потпуно уједињење римокатолика и православних могло да буде постигнуто 2054. године.
На тој позадини, цео православни свет треба да схвати – авантура Фанара у Украјини и његова борба против РПЦ, очигледно излази из оквира чисто јурисдикционих спорова за одређене територије. За Константинопољ је много тога више у игри – наиме, ради се о успостављању контроле над светским Православљем са циљем трансформације помесних Цркава у унијатске структуре, и улазак у унију са Ватиканом као њиховим правим, сталним кустосом.
Излагање публицисте Руслана Калинчука:
Цели видео снимак конференције:
