САНУ: Боркиња, психолошкиња, војникиња, секретарка – ГРАМАТИЧКИ НЕПРАВИЛНЕ

33

Одбор за стандардизацију  српског језика Института за српски језик Српске академије наука и уметности коначно је објавио дуго очекивану Одлуку којом се, са аспекта највишег лингвистичког ауторитета за српски језик, ставља тачка на све даље тврдње о исправности „родно диференцираног језика“ који нам се последњих година намеће преко медија и појединих владиних и невладиних структура, под притиском из иностранства.

сану
Зграда Српске академије наука и уметности/Фото: Зоран Лончаревић, Расфото

Уводне напомене

Одбор за стандардизацију српског језика је до сада расправљао и званично реаговао на питања која су се односила на називе занимања женских особа – одлука бр. 57: Како именовати занимања и титуле женских особа (Списи Одбора за стандардизацију, X, 2008, с. 98–104). О томе постоје појединачни прилози српских лингвиста (Ковачевић, Клајн, Бугарски, С. Савић и др.). Овом приликом истиче се потреба за прецизнијом препоруком и ставовима како би се избегла банализација језичке теорије – да се због присуства или одсуства неке граматичке категорије може закључити о присуству или одсуству неке равноправности или дискриминације у језику.

Образложење

1. Поглед на свет, систем културе или друштвени систем нису условљени пуким постојањем или непостојањем одређених граматичких категорија, те се они стога не могу ни мењати њиховим увођењем или инсистирањем на доследности њихове употребе. Став да је само родно диференциран језикјезик родне равноправности, те да генеричка употреба мушког граматичког рода, или претпоставка да је таква употреба аутоматски „родно неутрална“, нарушава ту равноправност, представља управо банализацију лингвистичке теорије зато што савремена лингвистика сматра да се на основу присуства или одсуства неке граматичке категорије не може закључивати о присуству или одсуству претпостављене одговарајуће логичке категорије, нити пак о ванјезичкој стварности.

2. Такође, став да је само родно диференциран језик – језик родне равноправности подразумева да језици који не познају граматичку категорију рода нису или не могу бити језици родне равноправности. Тиме се, имплицитно, дискриминишу говорници оних језика који не поседују одговарајуће граматичке категорије, попут енглеског језика. А управо је на англосаксонском говорном подручју питање родне равноправности у језику решено на сасвим другачији начин – потпуном неутрализацијом обележја рода у ретким случјаевима где се оно јавља: на пример, уместо chairman препоручује се коришћење chairperson, a уместо policeman – police officer. Ово имплицира постојање друкчијег става у оквиру теорије родне равноправности, потпуно супротног оном који се шири у нашој јавности, а то је став да се родна равноправност заправо обезбеђује употребом родно неутралних облика, док инсистирање на обележавању пола у контексту у коме је тај податак ирелевантан може указивати на дискриминацију.

3. Родна неутралност генеричког мушког рода у српском језику није претпоставка, него лингвистичка чињеница: граматички и природни род именица у српском језику нису идентични. Граматике српског језика у званичној употреби кажу да именице које значе врсту, звање или занимање означавају бића оба пола (човек/људи, пас, голуб, писац, судија…). Стога тврдња да употреба генеричког мушког рода угрожава права жена бива у нескладу са важећим ставом лингвистичке науке. И не само то ― оваква би тврдња подразумевала да су готово сви законодавни акти Републике Србије, почев од Устава, – родно дискриминаторски, јер се у њима не користе доследно облици женског рода. И у самом Закону о равноправности полова користи се генерички мушки род (сведок, послодавац…). При том, Закон о равноправности полова, сасвим у складу са важећом граматиком српског језика, изричито каже: Термини којима су у овом закону означени положаји, професије, односно занимања, изражени у граматичком мушком роду, подразумевају природни мушки и женски род лица на које се односе.

сану

4. Граматичка категорија женског рода није једино средство за обезбеђивање видљивости жена у српском или било ком другом језику, нити пак може утицати на дискриминацију или равноправност жена. Равноправност не зависи од употребе појединих граматичких категорија, но од контекста у коме су оне употребљене, односно – од значења целине текста. Чак и уз доследну употребу граматичке категорије женског рода могу се изражавати дискриминаторски ставови о женама (нпр. Жене политичари (политичарке) неспособне су за обављање одговорних послова). Такође, текстови у којима се не користи граматичка категорија женског рода могу садржати ставове који афирмишу родну равноправност. Позитиван пример представља превод Повеље Уједињених нација на српски језик. Повеља се залаже за сваки вид равноправности, па и за равноправност полова, али се у самом тексту користи синтагма права човека, а не тзв. родно осетљива синтагма права мушкараца и жена (уп. „унапређивање и подстицање поштовања права човека и основних слобода за све без обзира на расу, пол, језик и веру“).

5. Стандардизација говора у званичној и јавној употреби може у одређеној мери подразумевати интервенцију у правцу слања пожељне политичке поруке. Међутим, нормирање језика се не сме руководити искључиво принципом слања пожељне политичке поруке, посебно када се то коси са увидима до којих је дошла званична наука о језику, или када би то значило нарушавање структуре датог језика, односно – било у нескладу са важећим граматичким и правописним нормама и добром језичком праксом. Стога свака стандардизација говора у званичној и јавној употреби у Републици Србији мора најпре бити усклађена са постојећом нормом српскога језика.

СКАНДАЛОЗНО! Блиц прогласио ОДЛУКУ САНУ „спорном“ – Да ли су политичари и НВО сектор ВЕЋИ језички СТРУЧЊАЦИ ОД ЛИНГВИСТА?

Препоруке  и ставови одбора за стандардизацију српског језика

Облике женског рода за именице које значе професије треба употребљавати тамо где је њихова употреба у складу са постојећом нормом и добром језичком праксом. Када је реч о облицима женског рода за означавање професија који нису нормирани или уобичајени у језичкој пракси, исправно је користити генерички мушки род (нпр. борац, пилот, академик), јер његова употреба никако не имплицира дискриминацију жена, но подразумева свест о једнакој друштвеној (/људској) вредности мушкарца и жене.

Уколико је у датом контексту неопходно нагласити да је носилац функције женског рода, то се може обезбедити и другим језичким средствима или навођењем личног имена. Пример 1: Прва жена космонаут Валентина Терешкова летела је у космос. Пример 2: Генерални конзул Александра Ђорђевић задужена је за конзуларно подручје GK Frankfurt. У првом примеру важно је у датом контексту нагласити пол, док је у другом примеру, управо због принципа родне равноправности, потпуно ирелевантно да ли је генерални конзул мушког или женског пола, а при том је видљивост жена већ обезбеђена навођењем личног имена конзула.

Коришћење паралелних форми или навођење форме у мушком роду са ознаком за наставак у женском роду непотребно оптерећује реченицу, уз сасвим изгледну могућност њеног довођења до апсурда (Сви присутни/присутне на овој прослави били/биле су недвосмислено разочарани/разочаране итд.), те их због тога не треба користити.

Нацрт текста одлуке сачинила је Софија Милорадовић, члан Одбора за стандардизацију српског језика. Нацрт је разматран на седници од 24. фебруара 2011. године и усвојен каo одлука бр.60.

Претходно је овај текст разматрало и усвојило Научно веће Института за српски језик САНУ.

сану
Дечји хор „Чаролија“/Фото: Танјуг, Д.Ж.

Институт за српски језик © 2017

 САНУ

33 Коментари

      • Molim Vas, prezenter Marija Mitrović Jokić, na RTS-u, u vreme epidemije ebole u Africi uporno je akcentovala tu reč na E, dakle Ebola, a ne ebOla, kako je pravilno. Udaranje u bAndere je više nego upadljivo na pomenutom RTS.

      • Tačno tako, Majo. RTS, bar na Dnevniku, još jedini gaji srpski jezik i akcente. Pretužno je to što ljudi, nenavikli na normalne akcente, misle da su na RTS-u „akcenti izmišljeni“ a izmišljeni su na svim ostalim televizijama, kao i u svakodnevnom govoru.

          • Nevena, po Vama je onda ispravno i plAninama, KopaOnik iako ja čitavog života slušam (i govorim) planInama, KOpaonik i sl… Pa ko, molim Vas, još govori testAment, gde ste to čuli?

          • Да, тако је исправно. По нашој норми, вишесложне речи на унутрашњем слогу могу имати само узлазне акценте. Значи не може телевИзија, јер је овде И краткосилазно. И не сме се акцентовати последњи слог, нпр. детерџЕнт. Правилно је детЕрџент. Наравно, у свакодневном животу велика већина нас, укључујући и мене, говори супротно норми.

        • Апропо акцентовања. Нема правилно и неправилно. Мада како наглашавају речи на ртс-у јесте шизофрено. Нико нормалан тако не говори. Апсурдно је наглашавати јуГОславија, већ треба југоСЛАвија, ако већ причамо о томе шта би било логичније, јер ту је и логична граница слога. А да се све ставља на први или други слог говори и то да станицу аутобуску аутомат изговара као АСтрономска, уместо аСТРОномска, како је нормално.

    • Drago mi je sto nisam jedina primetila to pogresno akcentovanje. Ide na zivce svaki put kad cujem, a kad kazu „poslanik“ obicno mi prvo padne na pamet da u skupstini neko zaboravio so da donese uz vec postavljen rucak. Po slanik! Narodni PO SLANIK! 😀

  1. Konačno i od njih nešto pametno, u potpunosti podržavam. Oni koji podržavaju degeneraciju jezika iz političkih razloga su nešto najodvratnije što sam u životu video. I kao što uvek kažem, zašto diskriminišu žene pušače i ne koriste ženski rod za tu imenicu?

  2. Sve sle slažem, ali: gde se nalazi granica upotrebe muških i početak upotrebe ženskih oblika i nije li stvarnost ta koja tu granicu stalno pomera? Kako mogu da prestanem da koristim oblike učiteljica, pesnikinja, glumica, itd? Štaviše, sasvim je izvesno da su oni nastali iz muških oblika i da je dug period korišćenja učinio da se u potpunosti odomaće. Ne sporim ništa iz ove Odluke, ali ona ne daje odgovor na ovo pitanje.

  3. Pogledajte samo zvanična dokumenta na kojima ili preovladjuje latinično pismo, ili je UVEK PRISUTNO MEŠANJE ćirilice i latinice. Kada se očita čipovana lična karta, ime i prezime su jedino napisani ćirilicom. a ceo tekst je latinični. Na oružnom listu, tekst je pola-pola, posebno u delu „mesto prebivališta“, gde se grad i opština pišu ćirilicom, a zemlja latinicom. A sve u istom odeljku!!!

  4. Sta bismo radili za par godina kada transrodni budu trazili reci za sebe? Ili se pojavi jos „polova“. Da li bismo onda za svakog od njih imali po rec? To zvuci, ironicno, kao teska diskriminacija. Tako da, svaka cast za odluku SANU

  5. Sviđa mi se komentar:
    „Petra 13. октобра 2017. у 12:13 at 12:13
    Poslanik je funkcija,
    poslanica je verski spis,
    zamenik je dužnost,
    zamenica je vrsta reči,
    general je čin,
    generalka je sređivanje kuće.
    Ima li reč budala- ženski rod?“

    Ali mislim, mada dozvoljavam da nisam u pravu, jer nisam lingvista, da je ipak neke titule korisno i iz praktičnih razloga izgovarati u ženskom rodu. Kao što su primer KUVAR – KUVARICA; STJUART – STJURDESA; UČITELJ – UČITELJICA; VASPITAČ – VASPITAČICA.

    (Mada nema direktne veze sa ovom temom, smeta mi što SU ŠPANJOLKE postale ŠPANKINJE, mada mi ne smeta da ŠPANJOLCI budu i ŠPANCI.)

    Rekao bih da je jezik živ. Da kroz vreme i istoriju dobija transformaciju i promene. Ne bih voleo da se uvede kanonizacija jezika, gde bi isključivost bila i kraj razvoja jezika. Pravila da, ali onakva koja prate suštinu jezika i njegov značaj. Mnoga imena zanimanja su nastala u vreme patrijarhalnog perioda trajanja naše nacije. Takva je istorija. Pustimo malo vreme da formira nove stavove. Da uravnoteži i ustali jezik. Niko ga neće pokvariti, čak i kada to znalcima jezika izgleda pogrešno. A šta ćemo sa govoom, recimo, vojvođana, piroćanaca, nišlija. Oni i dalje postoje, iako nije književni, tradicionalan je, a samim tim i vredan da mu se da određen značaj. Svakako da knjževni jezik, treba da bude na svim javnim mestima, onaj koji je dominantan i zvanično prihvaćen u upotrebi. Ali ako su prihvaćeni drugi jezici u sredinama gde su manjine dosta zastupljene, kao drugi zvanični jezik, rekao bih, maternji, pa onda lično nemam ništa protiv da naučim neku reč koja je u nekom kraju specifična, ili je drugačije naglašena.

    Podržavam Софију Милорадовић i Odbor za standardizaciju srpskog jezika, u stavovima koje iznose. Kao nestručno lice, dozvoljavam sebi komentar, da se jezik razvija i ide u raznim smerovima, a da jedna ovakva institucija treba da mu ukazuje najbolji mogući pravac u datom trenutku vremena.

  6. Postije zanimanja koja su prije više godina bila uglavnom muška. U vremenu kad su se žene školovale, onda su i one mogle postati profesorice, te se naziv zvanja proširio i na ženski rod, pored uobičajenog: profesor. I to je osnovno prailo.
    Čovjek je KOVAČ, to je muško zanimanje, mahom ga obavljaju muškarci.
    ORAČ-također.
    SIJAČ-…itd.
    Ali: sve više čujemo riječ: doktorka ( pored uobičajene riječi doktor) zato što je sve više osoba ženskog roda koje su diplomirale na medicinskom fakultetu i bave se tim zanimanjem. To je obrazac.

  7. Само започињање дискусије о правилима српског језика је напредак. Хвала онима који су коментарисали и језичке неправилности на РТС (али нажалост и на другим радио-телевизијама). Ту је тек страшна ситуација! Као да смо сви одрасли у шуми или неком забаченом засеоку, нисмо ишли у школу, нити смо имали родитеље, па нас ови са РТС уче, боље рећи језички силују. А, ето, довољно би било слушати већину наших старијих глумаца или проповиједи већине свештеника, па да се научимо говорити. Заправо, новинаре и спикере данас нико не подучава!
    Слажем се са констатацијом да је језик жив, али га не треба уништавати, него градити…бојим се да смо баш заглибили…

  8. Шта више уопште рећи? Јутрос су у јутарњем програму РТС гошће биле две девојке, једна из Организације ЦРТА центра за истраживање транспарентности (ма шта то значило у овом смислу, тј. у споју ових речи) и одговорности, која је у разговру употребила следећу реч: “БИЗНИСМЕНКЕ”. Реченица је гласила: “Оне (жене, односно девојчице) … имају парво на избор, било да су изабрале да буду мајке или успешне БИЗНИСМЕНКЕ, научнице …”.
    Шта рећи о знању српског језика једне овакве девојке која вероватно иде по Србији и шири своје идеје и схватања (НЕ УЛАЗИМ НИ ШТА, НИ КАКО их шири), а самим тим шири и погрешан српски језик? “Businessman“ је енглеска реч која значи: послован човек, привредник (која се очигледно све више користи уместо српских речи), у којој се као део целине налази и реч “МАН“ – човек, мушкарац. Па какво би значење могла имати ова новокомпонована кованица “БИЗНИСМЕНКА” ? Вероватно значи следеће: пословнимушкарацженскогрода ? Водитељка није ни једног тренутка реаговала на ово, вероват јер или није приметила или је и за њу та и таква реч постала “нормална“.
    Лепа српска језико.

  9. Ovo je samo nastojanje da se uruši jedan od najsavršenijih jezika na svetu .Gomila gluposti za glupostima sa nesagledivim posledicama .Od kako sam naučiio da čitam i pišem 6 decenija nigde nisam našao ni u jednom jeziku takvu rodnu ravnopravnost kao u Srpskom.Na primer svi gradjani Srbije kažu da su svi političari Kurve ili još ćešće im daju moralni opis poredeći ga sa ženskim polnim organom .E ti, sa takvim kvalifikacijama žele da sruše ukupnu našu kulturu .Rodno osetljivo da ne može biti osetljivije

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име