НОВИ РЕЗУЛТАТИ ПОТВРДИЛИ Лежиште код Бора међу најбогатијим на свету – НЕ страним компанијама

0

Канадска компанија „Невсун“ у доњој зони лежишта „Чукару пеки“, код Бора, пронашла је, по прелиминарним резултатима, резерве од скоро 14 милиона тона бакра и близу 300 тона злата – чиме је потврђено да је у питању један од најбогатијих депозита тих метала на свету.

лежиште код бора
Фото: О. Бунић, РАС Србија

Претходно је ова компанија, у горњој зони лежишта „Чукару пеки“ већ утврдила резерве од близу 900 хиљада тона бакра и скоро 70 тона злата. Шта се, заправо, крије под земљом у овом делу Србије најречитије говори податак да је, за протеклих 110 година, у „Рударско-топионичарском басену Бор“ ископано око пет милиона тона бакра и близу 200 тона злата.

Канађани су, прелиминарно, установили да се на великим дубинама лежишта „Чукару пеки“ налазе резерве од 1,7 милијарди тона руде. По садашњим ценама, реч је о налазишту вредном више од 100 милијарди долара.

„Невсун“, који у доњој зони лежишта „Чукару пеки“ има уговор о заједничком улагању са америчком корпорацијом „Фрипорт МекМоран“, недавно је почео са изградњом истражног нископа, што представља први корак ка отварању новог рудника, чије се отварање очекује 2022. године.

– Доња зона је високо међу светским порфирским наслагама тонажом и оценом. Наставићемо да радимо са „Фрипортом“, како бисмо утврдили следеће кораке за унапређење доње зоне – рекао је извршни директор „Невсуна“ Питер Кукиелски.

лежиште код бора
Фото: С. Пикула. РАС Србија

Шведска компанија „Лундин“ и канадски „Еуро сан“ понудили су борду директора „Невсуна“ 1,5 милијарди долара за куповину те компаније, која, уз истражно право у Србији, поседује и рудник цинка „Биша“ у афричкој „Еритреји“. Та понуда је, међутим, одбијена, јер је оцењено да „одражава стратешку вредност базе имовине Невсуна“.

С друге стране, М & Г Инвестмент Мениџмент, који је други по броју акција у „Невсуну“, оценио је да је понуда за преузимање компаније од „Лундина“ и „Еуро Сана“ изгледа „прилично фер“.

– „Невсун“ би требало да се у потпуности ангажује са „Лундин Мајнингом“ и „Еуро Сан Мајнингом“ и покрене потпуну продају – рекао је Џејми Хорват, директор глобалних акција у М & Г Инвестмент Мениџмент, који поседује 9,5 одсто „Невсуна“.

Талас референдума против страних рударских компанија

чукару пеки

Поучени суседним примерима о штети по околину и друштво коју међународне рударске компаније остављају иза себе на Балкану, локалне заједнице у БЈР Македонији успротивиле су се отварању нових рудника злата и бакра. Шаком и капом додељиване концесије у мандату ВМРО-ДПМНЕ биле су једна од окосница привлачења директних страних улагања. Међутим, то је модел који општине не прихватају.

У БЈР Македонији је прошле године дошло до таласа позива на локалне референдуме чији је циљ био суочити политичаре с овим проблемом, а уз то спречити или одуговлачити извођење радова. Први успешан референдум одржан је 23. априла прошле године у Ђевђелији у југоисточној Македонији. Том је приликом становништво гласало против отварања рудника злата и бакра на две локације на планини Кожуф. Концесије за та ископавања добила је канадска фирма Невсун Рисорсиз ЛТД. Иницијатива “Спас за Ђевђелију” врло је брзо стекла подршку готово целе општине.

Суђење компанији Невсун због присилног рада у Еритреји

Чак и аргументе отварања нових радних места, који се често могу чути од стране оних који заговарају овакве пројекте, треба узети с дозом резерве. Поменута канадска компанија Невсун Рисорсиз ЛТД, која је добила концесију за ископавања код Ђевђелије, све се чешће суочава с оптужбама за присилни рад, толико да је и британски Гардиан пренео вести о суђењима у случају њиховог рудника Биша на северозападу Еритреје, о “клими страха и застрашивања” и генерално ужасним радним условима. У сваком случају, запошљавање се може узети као предност тек ако се води рачуна о условима рада као и непосредним и дугорочним последицама по здравље радника који се излажу материјама попут цијанида.

чукару пеки

Успех референдума и економски модели

Према активистима, успех референдума у Ђевђелији значи да ова компанија неће успети да своју истраживачку дозволу претвори у концесију за експлоатацију руда. Прва им наиме ускоро истиче, но још увек могу да поднесу пријаву за њено претварање у дозволу за ископавање. Међутим, референдум обвезује садашњу и све будуће локалне власти на аутоматско одбијање било каквих концесија за све руднике у околини Ђевђелије. Ипак, с обзиром на то да су рударске компаније већ инвестирале огромна капитална средства у предрадње потребне за ископавања, задржавамо скепсу да је тренутна опструкција можда тек привремено, а не заиста трајно стање. Могуће је наиме да се део тих средстава преусмери у иницијативе за наставак рударских послова.

Блиц/Serbia Energy/Хронограф

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.