Мајкл Хејден, бивши саветник за националну безбедност и директор ЦИА-е, одбацио је наводе да је Барак Обама прислушкивао Кулу Трамп, током председничке кампање 2016. године.
„Седамдесетих година прошлог века, одузели смо председнику надлежност да нареди ту радњу, и дали је у руке судству“, објасно је Хејден у емисији „Вечерњи шоу са Стефаном Колбертом“, пошто је негативно одговорио на питање да ли је могуће да је Обама наредио прислушкивање.
„Дакле, једини део владе Сједињених Америчких Држава, који има овлашћења, и једини део владе који може дати овлашћење да се то уради је федерални судија“, додао је Хејден.
Трамп о Србији – да ли нас амерички председник заиста воли?
„Као део те праксе, ни председник Обама, нити било који други званичник Беле куће, никада није наредио надзор неког грађанина САД“, наводи се у саопшењу Обаминог портпарола Кевина Луиса, који је додао: „Свака другачија тврдња је једноставно неистинита.“
На тему извештаја „Викиликса“ о томе да ЦИА користи паметне телевизоре да шпијунира становништво, Кевин Луис је објаснио: „Могу вам рећи да се ово оруђе не би користило против Американаца.“
Ово није први пут да се Обама нашао под истрагом због наручивања надзора.
У априлу и мају 2012. године, Одељење за правосуђе добило је телефонске записе разговора уредника и сарадника агенције „Асошиејтед прес“. Ова евиденција покрива више од 20 одвојених телефонских линија и приказује одлазне позиве службених и приватних телефона запослених у АП.
Добављање великог броја телефонских записа, како би се ишчепркала владина „кртица“, је неприхватљива злоупотреба моћи.
„Слобода медија је стуб наше демократије и та слобода често зависи од поверљиве комуникације између новинара и њихових извора“, рекао је, поводом случаја са АП, Бен Визнер, директор Пројекта за слободу, приватност и технологију, Америчке уније за грађанске слободе.
Хронограф
