Руски научници су проучавали крст са становишта квантне физике и дошли до изненађујућег закључка. Њихов вођа, академик Фотије Јаковљевич Шипунов (Фаттей / Фатей Яковлевич Шипунов, 1933 – 9. септембар 1994), научник, еколог и писац, некад управник лабораторије за истраживање биосфере на Академији наука СССР, пријавио је ове резултате Грузији. Убрзо је Шипунов убијен под нејасним околностима.
Шипунов је био једна од најистакнутијих и најпопуларнијих личности патриотског покрета од половине па све до 80—их и 90-их година двадесетог века. Непосредно пре смрти, припремао је пројекат за стварање моћне сверуске организације способне да уједини најзначајније руске снаге. Пронађен је мртав на својој дачи у близини манастира Шамордино, на чијој територији је и сахрањен.
Ово је научник признао: „Наши експерименти су доказали да је крст једини механизам на целој планети који производи наелектрисане честице, односно обезбеђује електричну енергију за наш живот, без које не може постојати ниједна жива ћелија.
Најинтересантније је да се у углу крста, где се укрштају хоризонталне и вертикалне линије, у нашој биосфери у хоризонталном току ствара енергија читавог универзума. И управо ово место крста експлодираће милијарде наелектрисаних делова лево и десно. Честице ће експлодирати у конусе, а за време великих празника и богослужења ће се славити крунисање. Затим из вертикалне композиције крста ова енергија улази у простор храма и ту ствара огроман потенцијал електричне енергије. Због тога је храм, са становишта савремене квантне механике, огроман извор енергије.
Ово зрачење покрива огромне удаљености и, у ствари, трансформише читаву електромагнетну структуру околног простора. После тога следи трансформација крхких поља велике моћи, односно потпуно се мења простор око храма.
… Крстови ће зрачити енергијом и у напуштеним црквама. Сваки крст ће зрачити у различитом степену. Најмоћнији је од злата, мање од других метала… И дрвени крст ће сијати.
Најчудније је то што вертикални део крста прима космичко зрачење, а хоризонтални део га зрачи на површину Земље. Крст је најмоћније зрачење електричних набоја и, између осталог, наелектрисања за спасавање живота, којих на Земљи нема. Ово је чисто физички феномен. Крст је једна од најмоћнијих манифестација исхране животних сила на Земљи. Нема друге такве у природи“.
О црквама манастирима
Руски научник, еколог и писац, Фотије Јаковљевич Шипунов, , годинама је изучавао утицај који на своју околину врше православни храмови и манастири. Ево шта он вели о исходима својих огледа: „Манастир је небоземни појам. На манастире се непрекидно спуштају зраци небеских сила које оживљавају. Тамо гори небески огањ. Штавише, то се може проверити и помоћу савремених физичких инструмената. Чак и тамо, где су остали само темељи срушеног манастира, у време великих празника, уз помоћ инструмената, може се чути литургија”.
Црквена звона
О звонима, тим радосним гласницима црквених празника, весницима васкрсења и утехом за тужне, звонима која прате живот хришћанина од рођења до смрти, Шипунов каже: „Звоно није толико творевина људског колико Божјег ума. Ниједан математичар није у стању да израчуна формулу звона, нити једначину његовог звоњења. Покушавали су и Флоренски, Ојлер. али нису успели. Ја верујем да је звоно створено уз помоћ Божјег откривења. Исто као што је само тако могуће насликати добру икону.
Тако је дванаестооктавна звучна симфонија звона која су звонила у великим манастирима какви су Задонски, Данилов, Спаски, на растојању од седам километара, према подацима мерења – стерилисала све патогене организме. Они не могу да издрже осцилације ултразвучног дијапазона, а ултразвук је веома снажан енергетски извор којим се могу сећи стабла, разбијати цигле.
Пре дванаест година истраживали смо околину Јелеховске саборне цркве, у време Васкрса. Кад је звонило велико звоно, уништаван је вирус грипа. Све епидемије која су наилазиле са Блиског истока на југ Старе Русије, у таласима су обилазиле реоне у којима је било смештено много већих манастира, цркава – где је било много звоњења. Дакле, симфонија звона их је одбијала, уништавала…“
