Вероватно један од најлепших и највреднијих културних центара у Европи је град Праг, у Чешкој Републици, основан око 880. године. Главни град Чешке је седиште најстаријег универзитета у централној Европи, чији је настанак датиран у 1348. годину.
С тако старом културом и образовањем, природно је да Праг буде препун старих библиотека, а најлепша од свих њих је библиотека Клементинум.
Клементинум представља историјски комплекс здања у којима је смештена национална библиотека, а сматра се не само најлепшом библиотеком у Прагу, но и у целом свету. Комплекс је основан по доласку језуита у Чешку, 1556. године. Име је добио по капели посвећеној светом Клименту, изграђеној у XI веку. Касније, у позном средњем веку, на истом месту је основан доминикански манастир, који је постао дом језуита.
Манастир је 1622. године унапређен у универзитет, који је касније постао трећи по величини језуитски универзитет на свету. 1653. године, 31 годину после оснивања, језуити су отпочели реконструкцију и проширивање комплекса, које је трајало преко 170 година и за које су били ангажовани неки од најцењенијих архитеката тога времена. Клементинум је проширен на више од 2 хектара, те је тако постао један од највећих грађевинских комплекса. Данас је други по величини у Прагу, одмах после Прашког дворца (Прашки храд).
Иако је још увек предиван пример барокне архитектуре, у комплексу се могу наћи најразличитији примери архитектонских стилова, услед његовог дугог реновирања. Поред учионица, језуити су саградили и спаваће собе, штампарију, црквене зграде, апотеку и, наравно, – библиотеку. 1654, две године пошто је библиотека Карловог универзитета пресељена овде, Клементинум факултет и универзитет су спојени. Комплексом су управљали језуити све до 1773. године, када је њихов ред укинут. Две године по одласку језуита, у оквиру Универзитета Клементинум почела је са радом најстарија метеоролошка станица у Чешкој, која и дан-данас ради.
Библиотека је званично отворена 1772. године. Колекција књига датира још из времена језуита и још увек се на књигама могу наћи бели и црвени обележивачи текста, које су они поставили. Тренутно библиотечки фонд садржи 20 000 књига, од којих је већина страна теолошка литература, а најстарија потиче из XVII века. Неке од тих књига послате су Гуглу на скенирање и ускоро ће бити доступне на сервису Google Books.
Унутрашњост библиотеке је у барокном стилу, а величанствене фреске на плафону су дело Јана Хибла. Фреске представљају језуитске свеце, заштитнике Универзитета, и мотиве из области образовања. Ентеријери су нетакнути од XVIII века. Портрет Јосифа II, цара који је пребацио књиге из укинутих манастирских библиотека у Клементинум, монтиран је изнад улаза у главни хол библиотеке. У њој се налази изузетна колекција старих глобуса, као и астрономских сатова.
Аустријска царица Марија Терезија је 1777. године прогласила библиотеку отвореном за јавност, а 1781. је директор библиотеке Карел Рафаел Унгар установио колекцију чешке литературе, коју је назвао Национална библиотека. То је покренуло иницијативу за оснивање националне библиотеке.
Унгарова колекција и данас се налази на истом месту, на почетку централног хола библиотеке. Она је годину дана касније, 1782, претворена у обавезни библиотечки депозит. 1990. године Клементинум је постао познат као Народна библиотека. Поред величанствених примерака чешке литературе, који су део колекције коју је прикупио директор Унгар, библиотека чува примерке дела Тихоа Брахеа и Коменијуса.
Библиотека је и данас у функцији. Неколико година је трајала расправа о проширењу простора за будуће збирке, јер се очекивало да ће библиотека попунити своје капацитете до 2010. године. Због тога су у јануару 2006. године прашке власти одлучиле да једну од некретнина, која је била у власништву града, продају Народној библиотеци.
Исте године је почело прикупљање идејних решења за нову зграду библиотеке, расписивањем међународног архитектонског конкурса. Победник такмичења је био архитекта Јан Каплицки, а у току је реализација коначног пројекта.
