Трагична историјска искуства Срба и данас су нашим непријатељима свих боја, повод за негирања и изругивања.
На данашњи дан 1942. године мађарска окупаторска војска и милиција, у блиском и ефикасном садејству са мађарским цивилима, започели су масакр над Србима, уз масовне ликвидације у српским селима Шајкашке, у Новом Саду и Бечеју.
У покољу Срба и Јевреја за месец дана, на најсвирепији начин, убијено је око 4.000 мушкараца, жена и деце.
У Новом Саду људе су бацали под лед у Дунав (видети фотографију испод).
Све жртве биле су скидане и бестијално опљачкане.
Овај злочин геноцидних намера, комунистичка, али и потоње српске власти и дан данас еуфемистички називају бесмисленим административним појмом „рација„.
То је накнадно убијање и мрцварење жртава, срамотни чин аутоцензуре и манифестација поданичког духа једног карактерно посусталог народа.
Трагична историјска искуства Срба и данас су нашим непријатељима свих боја, повод за негирања и изругивања.
За толерисање тог продуженог злочињења сами смо криви.
И пред својим страдалим прецима и пред потомцима.
