Док се у Хрватској обављају припреме за „Дан победе“, у Србији се на 22. годишњицу акције „Олуја“ обележава Дан сећања на све страдале и прогнане Србе.
У војно полицијској акцији хрватске војске, уз подршку НАТО, јединица ХВО и БиХ протерано је 200.000 Срба, а убијено је око 2.000 људи.
За злочине у акцији нико није одговарао, а као и ранијих година, на годишњицу „Олује“ испливавају старе ране и различити погледи на исторју, док се тензије између Србије и Хрватске поново подижу.
Ипак, за разлику од неколико претходних годишњица, до ове се стиже нешто мирније, уз умереније тонове и „само“ једну ствар која акутно нарушава односе, а то је нови „трговински сукоб“ на граници.
У складу са тим, поруке које се шаљу из Београда и Загреба су умерене и нема толико оштре реторике.
Држава Србија ће сећање на прогнане и страдале званично обележити у Новом Саду, на стадиону ФK „Ветерник“, а церемонија почиње у 20 часова уз присуство председника Александра Вучића, премијерке Ане Брнабић, патријарха СПЦ Иринеја и председника РС Милорада Додика.
Високи државни званичници, представник СПЦ и гост из Републике Српске ће учествовати и на састанку са представницима Срба из региона.
На састанку ће учествовати и председник Покрајинске Владе Игор Мировић, потпредседник Владе Србије и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, министар одбране Александар Вулин, председник Матице Српске Драган Станић и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић.
У Хрватској се 5. август годинама обележава као Дан победе и домовинске захвалности за акцију „Олуја“, а 2015. године је на заједничкој седници влада Републике Србије и Републике Српске, 5. август проглашен је Даном жалости у Србији и Републици Српској.
Централна манифестација у Хрватској биће у Kнину током два дана, где ће првог дана бити изведена војна демонстрација наоружања, затим и пријем официра, а дан касније ће највиши државни званичници полагати цвеће, држати говоре и разговарати са учесницима „Олује“, уз војну параду и пратећи програм.
Документационо-информативни центар Веритас саопштио је да се у евиденцији те организације налазе имена 1.859 погинулих и несталих Срба током и после акције, од чега је до сада расветљена судбина 1.064 особа. На евиденцији несталих води се још 795 особа, од чега 613 цивила, међу којима је 546 жена, наводи се у саопштењу.
Веритас прецизира да су 1.209 особа (65 одсто) били цивили, од којих је око три четвртине било старије од 60 година.
Kако наводи Веритас, „Олуја“ је једини догађај у којима су Срби из Хрватске жртве, хрватски генерали Анте Готовина и Младен Маркач су пресудом Хашког трибунала ослобођени кривице за злочине у Олуји, а по оцени Веритаса, „тим путем иде и хрватско правосуђе“.
„Хрватска избегава без ваљаног разлога ексхумације и познатих места укопа са око 165 посмртних остатака, покопаних углавном под ознаком ‘непознат’, што је јединствен случај на подручју бивше Југославије“, оценио је Веритас.
У акцији која је почела 4. августа, око 130.000 припадника оружаних снага Републике Хрватске, уз подршку НАТО-а, као и јединица Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Армије БиХ (АБиХ), освојили су главни град некадашње РСK Kнин 5. августа 1995.
До акције „Олуја“ је дошло упркос томе што се та област налазила под заштитом УН-а, а представници бивше РСK у Женеви и Београду су одбили предлог међународне заједнице о мирном разрешењу, такозвани План З-4.
Слаб отпор пружало је око 40.000 припадника Војске РСK и око 10.000 из оружане формације бивше Аутономне покрајине Западна Босна, лојалне Фикрету Абдићу.
У акцији “Маестрал”, која је била продужетак “Олује”, хрватске оружане снаге у садејству с Петим корпусом Армије БиХ, убиле су 655 и прогнале око 125.000 српских становника с подручја 13 општина у БиХ.
У првостепеној пресуди Хашког трибунала из априла 2011. било је оцењено да је „Олуја“ била удружени злочиначки подухват, на челу с тадашњим председником Туђманом, и да је њен „циљ био присилно и трајно уклањање српског становништва и насељавање тог подручја Хрватима“.
Трибунал је другостепену пресуду донео 17. новембра 2012. и њоме ослободио кривице хрватске генерале Готовину и Младена Маркача.
Они су ослобођени кривице за прогон српског становништва из Kнинске крајине 1995, чиме је поништена првостепена пресуда којом је Готовина био осуђен на 24 године, а Маркач на 18 година затвора.
Жалбено веће је ослободило оптужене по свим тачкама оптужбе, мада нису негирани злочини утврђени у првостепеној пресуди.
Извор: Танјуг/Б92
