Манастир Гегард или Гегардаванк, што у преводу значи копље, јединствен је манастирски комплекс Јерменске апостолске цркве, који је једним делом исклесан из стена планине која га окружује.
Иако манастир постоји још од 4. века, главна црква је саграђена 1215. године. Манастирски комплекс садржи велики број цркава и гробова који илуструју врхунац јерменске средњовековне архитектуре.
Чудесни храм, у долини, међу планинским врховима источне Србије
Спектакуларне високе стене које окружују манастир део су клисуре Азат, која је, заједно са манастиром, уврштена на листу Светске баштине. Неки од објеката у манастирском комплексу, у потпуности су исклесани у стенама, неки су мало више од пећине, док има и оних којима су неке просторије уклесане дубоко у литицу, а други део сазидан. Ова комбинација, заједно са великим бројем хачкара (крстова у камену), ствара јединствен призор и једно од најпосећенијих туристичких атракција Јерменије.
Манастир Гегард основао је у 4. веку Свети Григорије просветитељ Велике Јерменије, на месту где се у пећини налази свети извор, због чега је првобитни назив манастира био Ајриванк, односно Планински манастир. Назив који данас носи, добио је по светом копљу, којим је прободен Исус Христос на Распећу. Ово копље је, по предању, у Јерменију донео Свети Апостол Јуда Тадејев и чувано је у манастиру Гегард, због чега је манастир вековима популарно место ходочашћа јерменских хришћана.
Замак Корвин – готски бисер Трансилваније
У 9. веку, првобитни манастир су уништили Арапи, али је он обновљен у 12. и 13. веку, највише захваљујући помоћи ходочасника, који су долазили да виде реликвије Светог Апостола Андреја и Светог Апостола Тадеја.
Најстарији део манастира је капела Светог Григорија из 1177. године, која се налази источно и ван манастирског комплекса. Она је делимично уклесана у стени и на њен састав је у великој мери утицао облик пећине која се тамо налазила. Капела је правоугаоне основе, са апсидом у облику потковице и са истока и североистока се граничи са пролазима и анексима исклесаним на различитим нивоима, па чак и један преко другог.
У традицији јерменске народне архитектуре, грађевине су покривене слојевитим крововима, где су средишњи виши и стоје на четири снажна стуба унутар грађевине. Таква је и главна црква, изграђена 1215. године, класична јерменска црква тлоцрта уписаног крста са куполом на сецишту његових кракова, која је изнутра имала сталактите. У њеним деловима налазе се мале двоспратне капеле, а унутрашњи зидови су украшени многим рељефним симболима и натписима покровитеља. Њен графит (нартекс) је повезује са најстаријом исклесаном црквом.
Хронограф
