Јединствена бара на свету налази се у срцу Баната, у међуречју Бегеја и Тисе, 17 километара јужно од Зрењанина. На том простору некада се протезало безброј већих и мањих мочвара, а данас га карактеришу меандри Старог Бегеја који се сужавају и скраћују у баре.
Цео комплекс представља Специјални резерват природе “Стари Бегеј – Царска бара”, који се простире на 4.726 хектара у близини Ечке, Стајићева, Белог Блата и Перлеза и под заштитом је државе, али и Унеска. У ствари, још 1955. део назван Војтина млака проглашен је за изузетну природну лепоту. Заштиту је 1986. добио као регионални парк природе, у оквиру којег се налази Строги резерват “Царска бара”, као предео нетакнуте природе, изузетно богат флором и фауном, међу којима су многе аутохтоне врсте.
Међуречје Бегеја и Тисе је и у давним временима било надалеко познато као богат ловни терен, а Царска бара није случајно добила узвишено име. У ствари, по преузимању 30.000 ланаца земље у том делу Баната, пошто је 1782. бечком двору исплатио 217.000 форинти, богати јерменски трговац стоком Лукач Лазар почео је обимне мелиорационе радове, а у Ечки је изградио чувени дворац Каштел. Породица Лазар владала је Ечком пуних 160 година и била једна од најбогатијих у Аустроугарској. Према записима, Ечку и имање Лазарових 1852. посетио је млади цар Фрања Јосиф Први, баш због импресивних ловишта.
О значају ловства у животу ечанске властеле сведочи велелепни споменик Светом Хуберту, заштитинику ловаца, који и данас краси ечански парк. А за златно доба и славу Каштела, што је индиректно дало значај и бари која ће касније понети царско име, свакако најзаслужнији је гроф Феликс Орнонкур (1857-1934), који је на необичан начин постао власник великог имања и дворца у Ечки.
Наиме, 1886. године, гроф, у то време шармантни официр и лични ађутант престолонаследника Франца Фердинанда, упознао је на грандиозном балу на чувеном бечком двору Маријану Лазар, праунуку Лукача Лазара и последњег потомка породице. Позвао ју је на игру и потом шармирао ту младу даму, а како је, изгледа, истовремено бацио око и на имање у Ечки, убрзо је уследило венчање у Будимпешти. Маријана му је изродила троје деце, а мимо наследног обичаја и под сумњивим околностима, претходно тестаментом завештала грофу имање и дворац.
Ослобођен брачних обавеза, Орнонкур се одао слатком животу, а посебно је уживао у лову, о чему сведоче бројни трофеји у ловачкој соби Каштела. У атару Ечке, на обали Бегеја, уредио је велику шуму за лов. С времена на време ту је боравила његова сестра грофица Хардег, која је водила бригу о имању.
„Као ретко која жена, била је страсан ловац. Цео комплекс шуме за лов био је ограђен бодљикавом жицом, а право уласка имали су само чланови најуже породице или специјални гости. У оквиру ловишта налазила се кућа чувара, чија су деца помагала грофици у лову. Лов на птице обављан је на следећи начин: у шуми, на одсеченом стаблу деца су везивала за ноге сову. Криком, сова је привлачила дивље птице, које би се сјуриле око стабла и тако постајале плен стрелца – грофице“ – описује хроничар властелинства Ечке Борис Павлов.
А 24. новембра 1898. Ечка је била у центру пажње целе земље. На позив Орнонкура, допутовао је велики војвода, престолонаследник Фердинанд, непрестано жељан нових подвига у одстрелу дивљачи. После посете згради Жупаније, Фердинанд је наставио пут за Ечку, преспавао у Каштелу, а сутрадан учествовао у првом лову на терену банатске баре која ће касније понети царски назив.
Осим домаћина и званица Торонталске жупаније, друштво му је правило мноштво грофова, грофица, барона и контеса. Испред колоне ловаца јахао је слуга у оделу лисице. Лов је, по запису хроничара, изванредно успео – Фердинанд је убио 14 лисица. И други дан био је успешан. Својом ловачком пушком марке “спрингер”, престолонаследник је одстрелио седам лисица, а трећег дана 11. Касније је, у част првог доласка престолонаследника у Ечку, подигнут, десно од улаза у Каштел, спомен-камен с натписом и датумом. Камен и данас постоји, а спомен-плоча је скинута после Првог светског рата.
На омиљену бару у Банату престолонаследник је затим долазио редовно – најмање још три пута. Хроничари су забележили да се друга посета збила 3. новембра 1899, када је учествовао у лову на лисице, а друштво су му правили оберинспектори, инжењери и контролори из Беча. Ловио се и зец, уз новитет за домаћине – уз помоћ хртова. Годину касније, поново у новембру, Фердинанд је ловио курјаке по ечанским ритовима (заједно са кнезом и кнегињом Метерних). Наредна посета, према писању Бориса Павлова, уприличена је новембра 1901, а занимљиво је да о томе нема аутентичних записа, нити текстова у ондашњој штампи.
„Ипак, не треба сумњати у податак историчара Павлова у ту посету, јер сигурно је да је Фердинанд чешће боравио у Ечки него што је то забележено. Недавно сам добио фотографију из породичне збирке праунуке грофа Орнонкура Фелиситас Лоц, из Немачке, где је овековечена посета високог госта Каштелу током августа 1908. Ни та вест није обзнањена у ондашњим новинама“ – износи Ервин Газдак, такође хроничар бурних дешавања у историји тог краја Баната, подсећајући да су многи детаљи из престолонаследникових посета Ечки и даље предмет препричавања, нагађања и спекулација.
Царском баром данас управља Рибарско газдинство “Ечка” из Лукиног Села. Прави драгуљ природе, занимљиве и богате прошлости, мамац је за бројне домаће и стране туристе.
Није било тајног венчања
Царевину је, приликом друге посете Банату, потресала вест о наводном тајном венчању Фердинанда и Софије Котек. Како су писали пештански листови, све се збило 5. новембра 1900, у цркви у Ечки. Аргументи су били да је тог недељног јутра престолонаследник с великом пратњом присуствовао миси. Затим се кратко задржао у лову, што није било карактеристично за њега, а онда је у великом салону Каштела приређен богат ручак, уз музику и игру. Због ових “чудних” догађаја, штампа је “врила” о тајном венчању.
Престолонаследнику узели меру
Приликом првог боравка Фердинанда у Ечки, новинарима бечкеречког недељника није промакло да је престолонаследник приметио да његов домаћин гроф Орнонкур има одличне јахаће панталоне и савршено скројен ловачки капут. Када је сазнао да су сашивени у Вечкерку, и он је пожелео да их наручи. Домаћин је у Ечку одмах позвао двојицу кројача, Декањија и Сајовица, да узму меру престолонаследнику. Хроничари су још забележили да је током посете високог госта сваког дана у Каштелу бријао бечкеречки брица Давид Нађвански, а забављао виолиниста Ђула Рац.
Слободан Пашић, Новости
