Рониоци су испод муља дебелог два метра на дну Тисе код Сенте нашли трагове војне опреме из времена када се одиграла чувена Сенћанска битка пре 320 година.
Празник града Сенте, 11. септембар, дан када се одиграла чувена Сенћанска битка, ове године биће у знаку 320. годишњице боја у коме је аустријска војска, предвођена Еугеном Савојским, у којој су већина били Срби, поразила турску војску под командом султана Мустафе II, што је био почетак краја доминације Отоманске империје у Европи. У тој бици погинуло је око 30.000 турских и око 2.000 аустријских војника, а велики број Турака удавио се у Тиси око понтонског моста који је турска војска поставила. Ову локацију годинама су истраживали “Подводни истраживачи Војводине”.
– Било је пуно лутања око места где је подигнут понтонски мост код кога се одиграла битка, међутим, он је тачно лоциран, у чему је знатну помоћ дао Ласло Тари, историчар из Сенте који је прикупио велики број мапа, на основу чега се могло прецизно одредити место – каже Викор Ласло из „Подводних истраживача Војводине“.
Према његовим речима, недоумицу је изазивао споменик подигнут Сенћанској бици, који је померен скоро 1,5 километара од места где се она одиграла.
– О томе сведочи стара карта на којој је уцртан споменик, па су Џи-Пи-Ес позицију израчунали геометри. То је на месту садашњег Пристаништа „Потисје“, где је река широка око 150 метара и дубине око осам метара – објашњава Виктор. На том месту рониоци из „Подводних истраживача“ пронашли су пушчану танад и предмете војне опреме покривене слојем муља и песка дебљине око два метра. Пронађене предмете археолог Рашко Рамадански изложио је у Спомен-видиковцу Сенћанске битке у торњу Градске куће.
Понтонски мост је, према речима Викор Ласла, постављен на делу реке где је ток скоро исти као пре више од три века и где је конфигурација терена и реке највише одговарала. Тиса је ту била најплића, а на средини реке је било острвце касније названо Еугеново острво. Све до 1830. године било је видљиво, да би га касније вода потпуно прекрила.
После сазнања да турска војска код Сенте хоће да пређе на банатску страну и продужи пут ка Сегедину, Будимпешти и Бечу, Еуген Савојски није послушао команду из Беча да не улази у бој са надмоћнијом турском војском, већ је искористио прилику када је део војске са султаном Мустафом II прешао на банатску страну да нападне утврду са око 20.000 војника који су још били на бачкој страни. Турска војска је бројала око 60.000 војника, а аустријска 40.000. Битка је трајала свега два до три сата и у њој су изгинули сви турски војници који су били на бачкој страни, а многи су се удавили у Тиси у метежу који је настао на понтонском мосту. Хроничари су забележили „да је било толико лешева у Тиси да се могла сувим ногама прећи на другу страну“.
– Чињеница је да Сенћанској бици није дат значај какав је у ствари имала. Сигуран сам да би о њој сви говорили као о кључној за пад Отоманске империје, само да се одиграла на подручју неке од западноевропских земаља. Зато смо желели да са нашим активностима упознамо јавност, јер ће истраживања потрајати годинама због кратког временског периода када се могу обављати – каже др Виктор Ласло из „Подводних истраживача Војводине“.
Недељко Колунџија, Блиц