Ко каже борац уместо БОРКИЊА, платићe 1,5 милиона динара

Нацрт Закона о родној равноправности покренуо у јавности многобројна питања и несугласице. Танасић: Инжењеринг у језику није добар, oн не воли неред.

Обавезне квоте за мање заступљен пол у политичком и јавном животу, родно осетљив језик, драстичне казне због полне дискриминације – све то су одредбе новог Нацрта закона о родној равноправности, око кога се повела широка полемика. И док се не стишава бура због Нацрта између Координационог тела за родну равноправност, које је пропис написало, и Министарства рада, које једино од свих Владиних ресора није дало “зелено светло”, јавност се пита шта ће подразумевати обавезне квоте од 40 одсто мање заступљеног пола. Да ли ће генерали у војсци или полицији напрасно добијати отказе или одлазити у пензију да би њихова места заузеле генералке (генералице?), или ће послодавци на конкурсима за кројачице примати кројаче, чак и када су мање квалитетни, да би имали равнотежу.

Да нико неће добити отказ зато што припада неком полу, потврђују у Женској платформи за развој Србије, која је сарађивала на изради закона.

– Према важећим прописима, забрањено је да основ запослења буде искључиво пол. Такво тумачење законских одредаба је нетачно и штетно – објашњавају у Женској платформи. – Квоте за мање заступљени пол – и жене и мушкарце, зависно од области, односе се на места одлучивања, извршне функције и јавни сектор. Не односе се на приватни сектор и не подразумевају насилно мењање “крвне слике” професија за које не постоји интересовање другог пола. Закон пре свега охрабрује дечаке и девојчице да занимање бирају према сопственим жељама.

Посебно много примедаба чује се на рачун родно осетљивог језика, због ког ће се мењати наставни планови и уџбеници, а и медији ће бити у обавези да га користе. Већ постоји страх од казни од пола милиона до милион и по динара ако се употреби “новинар” уместо “новинарка” или “судија” уместо “суткиња”. Буне се и многи лингвисти, назвавши то “силовањем” језика.

Према речима проф. др Срета Танасића, потпредседника Одбора за стандардизацију српског језика САНУ, силовање језика није добро. Језик, каже, треба пустити да се сам природно развија и мења, а не преко ноћи уводити боркиње, суткиње, психолошкиње, тренерке и посланице.

– Језик не воли неред, а не воли ни стеге. Кроз свој развој дуг неколико хиљада година, сам је решавао сва питања. Није му потребан инжењеринг – наглашава проф. Танасић. – У неким професијама спонтано су се наметнуле разлике у роду, али тамо где их нема, не треба их на силу успостављати. Бојим се да се са тим инжењерингом претерује. Инсистира се на једним терминима, а можда ће језик за неко време сам понудити неке друге изразе.

Наш саговорник сматра да се у неким стварима претерује са родним разликама толико да ће ускоро морати да се говори “човек и жена су у 20. веку стигли у космос”.

Он додаје да су и Одбор за стандардизацију српског језика САНУ и Институт за српски језик изнели свој став – да језик не треба силити и да га треба пустити да се природно развија. Тога би, закључује, требало да се држи и закон.

– Није уобичајено говорити боркиња, мада неке боркиње од инсистирања на томе сигурно добро зарађују – каже проф. Танасић.

Иначе, Социјално-економски савет није у уторак на седници прихватио Нацрт закона о родној равноправности.

– Он има низ мањкавости, а ни социјални партнери нису били консултовани – изјавио је Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије. – Он није прихватљив за синдикате, Унију пословаца Србије и Министарство за рад, те да би га требало писати из почетка.

Милунка Савић – борац и чистачица

За поштовање је то што је Милунка Савић била храбар српски војник, али је велика срамота што је после рата била чистачица, а не макар неки референт за ратну сирочад. Родна равноправност је после рата задовољена, али срамота је остала – илуструје проф. Танасић ово сложено језичко и родно питање.

В. Ц. Спасојевић / И. Мићевић, Новости