Представљамо догађаје о којима се већ деценијама не говори или се прећуткују.
Oд укупно 93 генерала у војсци злогласног поглавника НДХ Анте Павелића, њих тринаест били су Срби, и то на врло одговорним положајима.
Усташка НДХ основана је 11. априла 1941, а у јануару 1942. поглавник Анте Павелић издао је наређење да се установи Хрватски државни сабор, чије чланове је постављао лично…
Стрељање
Председништво је имало пет чланова, а један од њих био је Србин – др Саво Бесаровић, предратни адвокат, колега са студија и лични Павелићев пријатељ. Средином рата Бесаровић је постао министар у НДХ, а после рата су га партизани стрељали.
Бесаровић је био само један од Срба који су имали истакнуту улогу у НДХ – рецимо да је, од укупно 93 генерала у НДХ, било 13 Срба, и то на истакнутим положајима. Милан Узелац од 1912. био је командант Ратног ваздухопловства Аустроугарске, а после Првог светског рата прешао је у југословенску војску. Отишао је у пензију 1923, али је 1941. пришао Павелићевим усташама и организовао њихово ратно ваздухопловство. После Другог светског рата провео је само две године у затвору и као пензионер 1954. умро у Петрињи.
Михајло Лукић чин генерала добио је само осам дана након оснивања НДХ. И он је каријеру започео у аустроугарској и наставио у југословенској војсци, где је као генерал предавао на Војној академији, а код усташа је командовао дивизијом и корпусом. „Због великих заслуга за изградњу оружаних снага НДХ“ добио је титулу витеза. У затвору је, од десет пресуђених, одлежао пет и 1961. умро као пензионер. Витез је био и генерал НДХ Ђуро Груић, Србин рођен у Сремској Митровици.
Био је на дужности „главара главног стожера Хрватских оружаних снага“ и особа од Павелићевог поверења, па га је чак пратио у посету Хитлеру 1944. Заробљен је у Аустрији и изручен партизанским властима. Војни суд у Београду осудио га је на смрт.
На суђењу је изјавио: „Велики број Срба православаца био је високопозициониран у хрватској војсци, а велики број цивила, Срба своју су обавезу према држави одрађивали на друге начине.“ А Душан Палчић, такође официр аустроугарске и касније војске Kраљевине Југославије, за свој рад промовисан је у чин генерала НДХ, са титулом крилник, што је био највиши чин у војсци НДХ. Умро је у Загребу 1963. као пензионер.
Логор и затвори
Ђуро Драгичевић, аустроугарски па југословенски официр, од 1941. био је командант усташке артиљерије, а пред крај рата прешао је у Берлин. Руси су га заробили, па је две године провео у логорима у Немачкој и још седам у СССР. Умро је у Аустрији. Звонимир Стримаковић и Јован Искрић, после верне службе у војсци НДХ, чин генерала добили су 1944. Искрић је умро као пензионер 1961. у Загребу, а Стримаковић је издржао свих 20 година робије у затвору Стара Градишка. Тврдоглаво је одбијао да се покаје. Умро је 1974. у Загребу у 83. години.
Пада у очи да су после рата скоро сви Срби генерали у НДХ код партизанских власти прошли много боље од осталих усташа.
Павелићев министар
Љубомир Пантић, апотекар из Бијељине, био је министар без портфеља у усташкој влади. Захваљујући протекцији свог рођака, истакнутог комунисте Родољуба Чолаковића, одлежао је само три и по месеца у затвору, а после слободно живео у Београду. Чак је добио и државну пензију.
Курир
