Пре више од годину дана, нама (верницима Српске православне цркве извише лазаревачких парохија Колубарско – посавског намесништва) непознати људи скинули су брусилицама металне крстове са свих купола наше – ваљда и Ваше светиње.
Отворено писмо Епископу шумадијском Јовану
Ваше преосвештенство, као што знате сутра су Тројице – Силазак Светог Духа на апостоле, иначе слава града Лазаревца.
Ево, нажалост, већ другу годину дочекујемо славу – уједно и један од највећих Хришћанских празника без крста на куполама саборног храма Светог Димитрија – који је и спомен костурници Колубарске битке у којој је – јединствено у историји људске цивилизације, један народ заједно сахранио кости својих витезова – војника који су бранили отаџбину и освајача – завојевача.
Сматрамо да је сувишно подсећати да су хероји Колубарске битке, међу којима и многи од 1300 каплара – цвет Србије страдали за Крст часни и слободу златну, јер то зна свако ко је Србин макар по рођењу и пореклу, па макар се и не осећао тако.
Претпостављамо да то и Ви као епископ и факултетски образована особа такође знате.
Као што канони цркве, а и светоотачко СВЕТОСАВСКО предање налажу, на врху сваке цркве – према небу мора бити постављен бар један православни крст – сразмерно величини цркве, а уколико има више купола, онда и више крстова.
Пре више од годину дана, нама (верницима Српске православне цркве из више лазаревачких парохија Колубарско – посавског намесништва) непознати људи скинули су брусилицама металне крстове са свих купола наше – ваљда и Ваше светиње.
На питања многих верника – шта је са крстовима, од свештенства је добијан одговор да су крстови скинути како би се офарбали и вратили!
Сад, чак и да је тако, за отприлике годину и по дана од када су скинути, могла се из темеља озидати габаритно идентична црква као што је храм Светог Димитрија, а камо ли да се офарбају и врате крстови.
Ми Вам овим путем, као удружење регистровано за заштиту животне средине, духовног и културног наслеђа и неговања историјских традиција српског народа, у складу са Законом о доступности информација од јавног значаја упућујемо Захтев за информацију од јавног значаја:
– Која фирма je од Епархије шумадијске добила посао рестаурације крстова на цркви Светог Димитрија у Лазаревцу?
– У ком року је уговорен завршетак радова?
– Шта сте Ви, као надлежни епископ, предузели да се ова срамота не само за град Лазаревац, но и за читав православни род – оконча?
– Да ли се у овом случају ради о обичној лености и јавашлуку, или је у питању поново неко новотарство?
Одлично се сећамо када сте приликом освештавања темеља за храм Светог Николаја Мирликијског Чудотворца у Тулежима, на дан Сабора Светих 12 апостола 2006. лета Господњег, прекинулу Свету литургију и буквално урлали на појце – истерујући их, јер су одговарајући на службу наставили да поју „поклањати се Оцу, Сину и Светоме Суху“, после „Достојно и праведно“, што сте иначе несаборно забранили.
Ово нису једине самовољне измене које сте унели у служење Свете Литургије.
Међутим, слава Богу – на мајском заседању Светог Архијерејског Сабора СПЦ 2007. лета Господњег, под духовним руководством и председавањем блаженопочившег патријарха Павла, ове НОВОТАРИЈЕ су осуђене и донета је одлука – „да се у погледу служења Свете Литургије и других богослужења држи устаљеног вековног поретка наше Цркве“.
Иако је одлука као обавезујућа читана у свим храмовима СПЦ, она и дан – данас важи само за оне који хоће да је поштују, међу којима, нажалост, нисте и Ви.
После тога десило се рушење старог храма Свете Петке у селу Петка…
Покушај насилног рушења храма Светог Архангела Гаврила у Шопићу 2015. године, да би се на његовом месту направио новији и лепши (у моравском стилу) добио је судски епилог, а спречен је подношењем кривичне пријаве против Вас и свештеника Мирка Тешића од стране Српског центра екологије и Удружења за борбу против наркоманије и верских секти Свети Сава из Лазаревца.
У време непосредно пре покушаја рушења, храм је изгледао као да су кроз њега прошле вандалске хорде, а не православно свештенство!
Чињеница да је храм Светог Архангела Гаврила, сем што је православна светиња, уједно и заштићен споменик културе државе Србије – за Вас није била од значаја, али верујемо да Вам је у оквиру истраге по кривичној пријави инспектор Бојовић у тзв. 29. Новембру све лепо објаснио. Поготово то, да то што сте надлежни епископ не подразумева да цркве можете рушити као да су штале, и да такво понашање имплицира вишегодишњу робију.
Узгред, нисте имали ни дозволу за рушење, што је потврђено из урбанизма Градске општине Лазаревац, као ни претходну сагласност Завода за заштиту споменика културе, нити грађевинску дозволу за изградњу нове цркве…
Иначе, робије Вас је спасио покојни Милета Радојевић из Миросаљаца, стицајем по Вас срећних околности – као директор Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама Владе Републике Србије, у то време јак по политичким везама.
После овога, насилно и самовољно рушење храмова је стало, мада до краја још није испитана Ваша улога у неуспелом покушају незаконитог премештања цркве брвнаре посвећене Ваведењу Пресвете Богородице и цркве Покрова Пресвете Богородице из Вреоца у режији Милорада Грчића, бившег вршиоца дужности директора ЕПС-а.
Документацију са састанака прилажемо уз ово писмо.
Прича се да су на Вашем списку за „одстрел“ биле 32 цркве из Шумадијске епархије, углавном старе преко 150 година, после чега би мигранти могли да претендују на статус староседелаца Шумадије.
Ево, заврши се и подсећање на нека од Ваших новотарстава која Вам нису страна, па тако и наша питања са почетка писма добијају како на смислу, тако и на значају.
P.S. Ако Вас пут сутра случајно или намерно нанесе у Лазаревац, сетите се да је нестанак крстова са купола цркве Светог Великомученика Димитрија, за разлику од склањања богослужбених крстова из олтара са Светих престола и њихова замена дарохранилницама пирамидалног облика са минијатурним крстом на врху, много видљивији.
На дан Светог цара Константина и царице Јелене 03. јуна 2023. лета Господњег
Српски центар екологије, председник Жељко Стојковић
