За време кампање Вајдел је изашла из својих наоко углађених оквира па је тако говорила о Шулдкулту, позвала канцеларку Меркел да престане да се извињава због нацистичких злочина, а споменула је у неколико наврата и како би јој судила због непоштовања закона током избегличке кризе.
Алис Вајдел ушла је у трку за Бундестаг са невеликим шансама, а затим је увела немачке десничара по први пут после Другог светског рата у Парламент. Њен задатак био је да омекша имиџ АфД странке у Немачкој, и у томе је успела.
Вајдел има докторат из економије, бивша је банкарка у Голдман Саксу. Вајдел је такође лезбејка и мајка двоје деце, живи с партнериком имигранткињом, са Шри Ланке. Она отворено говори о својој сексуалној оријентацији, годинама је живела у Кини и има кућу у Швајцарској.
Вајдел је рођена 1979. и одрасла је у покрајини Нордрхајн-Вестфален. На студијима економије на Универзитету Бајрут била је студент генерације, а за наставак школовања у Кини добила је степендију фондације Конрад Аденауер. Пре него што је ушла у политику Вајдел је радила и у месној индустрији. Њен отац Герхард члан је АфД-а, странке којој се Алис придружила 2013. године.
Она је све само не типична припадница деснице. С партнерком и децом живи у швајцарском Биелу, сиромашном левичарском градићу у којему су готово десет одсто становника муслимани. У овом граду одрасла је њена партнерка Сара Босард. Она је као дете стигла са Шри Ланке кад ју је усвојила једна швајцарска породица. Њих две имају два сина, живе у центру града, недалеко од четврти у којој су џамије и центри у којим се сусрећу муслимани. У Швајцарској плаћа и порез.
Вајдел не види проблем у свом избору политичке странке. У АфД-у такође сматрају да су добробити које странка има од Вајдел вредне тога да се зажмури због њене сексуалне оријентације и нетрадиционалних животних избора. Она сама залаже се за очување постојећег стања, односно за то да хомосексуални партнери могу да живе у регистрованом партнерству, а сматра и да приватни живот мора бити одвојен од политичког.
С АфД-ом се слаже по питању става према исламу, политике неспашавања евра и безбедних граница. Странце, сматра, треба прихватити ако доносе напредак, а избеглице без квалификација и образовања назвала је „последњим ексером у ковчегу немачког социјалног система“.
Немачки медији писали су недавно и како је ова политичарка на црно запослила жену, избеглицу из Сирије, као чистачицу. Потврдила је то и она, рекавши како је пре две године упознала породицу из Дамаска којој је помогла кад су стигли у Швајцарску, а касније је њихова кћерка помагала, из захвалности, њеној партнерки за време трудноће. Рекла је и како жени која им је помагала никад није платила ништа, али и да је тај случај био прави пример интеграцијске воље.
За време кампање Вајдел је изашла из својих наоко углађених оквира па је тако говорила о Шулдкулту, позвала канцеларку Меркел да престане да се извињава због нацистичких злочина, а споменула је у неколико наврата и како би јој судила због непоштовања закона током избегличке кризе.
Уз слоган АфД-а „Нови Немци? Ми ћемо их створити“, Вајдел је својој странци осигурала 87 места у Бундестагу. По први пут после пада нацизма 1945. у немачком парламенту ће захваљујући њој седети радикални десничари.
Извор: Недељник
