Велики број верника окупио се у шумици у овом чукаричком насељу како би се помолио светитељки и окрепио водом за коју кажу да помаже људима који имају проблема са видом и потомством.
До извора Свете Петке у шумици у Железнику долази се утабаном земљаном стазицом која од Улице Изворац води испод надвожњака. Није тај пут лак, посебно болеснима, али га сви верници пролазе у нади да ће им вода са овог извора донети оздрављење, пород и смирење.
На дан када се обележава преподобна Мати Параскева, светитељка изузетно поштована у српском народу и женском роду, на овом месту окупио се велики број верника.
Стигли су из комшилука – Железника и Сремчице, али и осталих делова Београда, да се помоле, запале свећу и умију се благотворном водом.
Стотинак година већ, каже Слободанка Стаменковић из Железника, верује се у моћ те воде. Највише је користе људи који имају проблема са болестима очију и нероткиње, али и сви они који дубоко верују, а имају здравствених проблема.
– У част Свете Петке с леве стране извора давно је подигнут споменик. Подигао га је Димитрије из Обреновца, како би на тај начин исказао поштовање према Светој Петки, јер се његова слепа ћерка излечила на овом извору. Димитрије је био богати и угледни остружнички трговац који је своју ћерку, слепу од рођења, овим путем водио код лекара у престоницу. На једном од таквих пропутовања, застали су поред извора мало да се окрепе, умију и попију мало хладне изворске воде. Следећег јутра девојчица је узвикнула да види светлост, а те ноћи у сну трговцу се јавила Света Петка. Као знак захвалности он је уредио извор и поставио мермерну икону Свете Петке – објашњава Слободанка Стаменковић, која о овом извору брине већ три деценије.
Једно време извор је био запуштен, а онда је житељ Железника познатији као деда Мика, заједно са удружењем ловаца, очистио и уредио олтар под отвореним небом, где испод три стабла клена вода и извире.
– Поставио је мермерну плочу на којој пише: „Подигнуто 1872. Обновљено 1973. Грађани добровољним радом. Инвестирао и три лета радио Којић Б. Миливоје из Железника.” Он није имао порода па је сву своју имовину оставио свекру моје сестре. Наша породица, заједнички са Драганом Јанковићем, коме је деда Мика оставио у аманет да чува ово светилиште, брине о извору. Све приходе и прилоге скупљамо и дарујемо Заводу за децу ометену у развоју у Сремчици – прича Слободанка и истиче да је пре неко време из Малог Мокрог Луга долазила жена која осам година није могла да затрудни.
– Она се свесрдно молила и пила воду. Сад има троје деце, две ћерчице и сина – напомиње Слободанка и истиче да су радили здравствену контролу воде и да је она уреду.
Нажалост, ни ово народно светилиште није поштеђено вандала.
– Све што су могли да покраду покрали су. Украли су нам клупе, жардинијере са цвећем, чак и кандило које се налазило на сајли директно изнад извора – прича Слободанка.
Многи верници кажу да жале што на овом простору није подигнута капела како би могли да се помоле. А иницијативе цркве да се део шумарка између Липака и Бубања уреди постојале су већ годинама.
– Пројекат за изградњу капеле још пре двадесетак година израдио је архитекта Љубиша Крстић, а оба патријарха благословила су ову идеју. Ми смо желели да изнад извора изградимо мању црквицу и парохијски дом. До реализације ипак није дошло јер је овај део приватно власништво, а власник баш није рад да овај простор уступи цркви, односно тражи већу суму новца за то. Овуда је прошао и магистрални гасовод. Због тога нам се до данас није дало да изградимо храм. На позив народа на овом месту ми служимо литургију, а сваке године када је литија овде обавезно дођемо – објашњава старешина цркве Драган Анђелић, протојереј ставрофор у Цркви Светог краља Стефана Дечанског, која 24. новембра слави 111 година постојања.
Верници који поштују Свету Петку посетили су и извор посвећен овој светитељки на Калемегдану и код манастира Раковица.
Бранка Васиљевић, Политика
