„Моје искуство је срамота за град и државу“, поручује мама из Ниша која је желела да остане анонимна.
Права срамота. Питају се зашто жене не желе да рађају – зато што су услови у болницама катастрофа, а однос доктора према породиљи ужасан.
Породила сам се у Нишу. На моју срећу, родила сам живу и здраву девојчицу. Моје искуство је срамота за град и државу.
Долазак у породилиште је био ужасан! Сачекала ме је нервозна сестра (вероватно сам је пробудила), а мом мужу нису дозволили ни да уђе. Порођај је био страшан. После 20 и нешто сати муке, питала сам за епидуралну анестезију, али ми докторка није дозволила. Питала сам да ли могу да се истуширам или макар мало прошетам, ни то ми нису дозволили.
Пошто се никако нисам отварала, дали су ми инјекције, прегледали ме једно 20 пута, а главна сестра ме је сву раскрварила. Тек после тога су решили да ми пробуше водењак и тада су видели зелену плодову воду. И после тога су ме терали да се природно порађам (иако је то била ризична одлука због бебе). Тек након три и нешто сата мучења и мене и моје бебе, одлучили су се за хитан царски рез на који сам чекала скоро сат времена.
И после порођаја ми је било страшно. Све жене у соби су се жалиле на докторе и на порођај. Остала четири дана су се свела на свађу са сестрама – молиле смо их да нам дају бебе да видимо, а нису желеле ни да мог мужа пусте у ходник. Да не причам о томе како су нам други дан скинули катетере, а сестре су се на нас наљутиле и што смо „само“ замениле постељину а нисмо је однеле у корпу која се налазила скроз на крају ходника (да подсетим то је био други дан после царског реза).
Биле су веома нељубазне, да не спомињем све остале ствари. Тада сам се породила ту и никад више.
Мама једне девојчице
***
Позивамо вас да кроз ову рубрику пренесете своја искуства из периода трудноће, са порођаја, првих дана са бебом, као и искуства у одгајању и васпитању деце. Ваша искуства могу бити драгоцена другим женама, а поред тога што ћете помоћи једна другој, верујемо и да ћете уживати у причама трудница и мама које живе у другим земљама.
Пошаљите нам своју причу, фотографију – уколико желите (максимална величина фотографије 200Кб) и основне податке (име и презиме, адресу, године и е-маил адресу) на е-маил: [email protected]
Yumama/Хронограф
Porodila sam se na Zvezdari, i budućim mamama ne preporučujem. Nikako ! Higijena katastrofalna. Tri dana mi niko nije promenio krvavu posteljinu, toaleti puni krvi i papira, hodnikom šetaju bubašvabe, ima grubih i neljubaznih sestara koje se ponašaju prema porodiljama kao prema glupačama….
Nazalost gde god da se porodite isto vam dodje i u narodnom frontu jako neljubazni ponasaju se tako neljubazno i arogantno da jednostavno neznas sta je gore podneti njihovu neljubaznost nemarnost neodgovornost ili bolove i strah od porodjaja da su lekari bolji i strah od porodjaja bi bio manji prema zivotinjama se covek lepse ponasa nego oni prema porodiljama kao da si im neki najveci neprijatelj…
Ja i moja žena smo otišli u to nazovi porodilište u Nišu iz manjeg provincijskog grada na jugu, po savetu našeg lekara. Imala je ozbiljne komplikacije tokom trudnoće. Ponašali su se prema nama kao da smo zločinci. Pored neljubaznosti, arogancije, nevaspitanja, štroke…tokom pregleda ušlo je 20-tak studenata da vidi moju ženu i niko nije ni pitao niti rekao šta se dogadja. Vratili smo se i odlučili da više tamo nikad ne odemo čak i po cenu života. Kasnije smo odlučili da odemo iz Srbije zauvek. Pored mase drugih stvari i zbog ovog. Verujte najbolja odluka u životu nam je bila otići iz Srbije. Rodili smo kasnije decu Nemcima, kao ljudska bića…
Типично понашање наших људи ме ужасава. Свима не ваља Србија и сви се понашају боље када из Србије побегну. Мени је то одвратно. Да, лоши су услови у болницама. А шта сте ви урадили да то промените? Ништа. Ви јадници мислите да се држава и друштво сами од себе граде. Ви мислите да болнице постоје због вас. Ви мислите да систем постоји сам од себе. Нисам никад нигде прочитао да се иједна породиља или иједан муж породиље заинтересовао пре порођаја где ће бити порођај. Да сте дошли да видите болницу. Да питате – могу ли ја нешто да помогнем да се ово промени? Мислите – платили сте порез (а нисте), па држава мора да буде супер. Не. неће то никад бити тако. Морате и сами нешто да урадите. Пре него што пљунете на државу која је ваша, морате нешто урадити за њу. Али не – ви то не умете. Нисте ментално способни. Болнице нам се распадају јер у њих иду само болесни људи. Здрави иду по кафанчинама, иду по борделима, али у болнице не иду. Не донирају. Не помажу. Не пружају подршку. Тако се односите и према вашој породици и пријатељима – зовете их само када вам требају. И после се чудите што је све лоше. Па ви сте лоши. Овај један јадник пише да је отишао у Немачку да тамо роди Немцима децу. Одвратно. Па ти немци су себи градили болнице, трудили су се због својих жена да им болнице буду чисте и уредне. Нису чекали вас, јер од вас ће имати само робове и слуге. А ви и нисте за боље, немате ментални ниво за било шта узвишеније.