Једно је неспорно: пилеће памћење и бела куга највеће су претње српској нацији на почетку XXI века.
И док за прву пошаст нема лека, за белу кугу и те како има, али нема – политичке воље.
Пример је нови Закон о финансијској подршци породицама са децом – тренутно једна од многобројних тачака актуелног реалити програма званог скупштинска расправа о предлогу буџета & ко(јешта).
Иако су подаци о наталитету катастрофални, а поготово чињеница да је просечна старост грађанства Србије 43 године, актуелни режим, попут претходних, поменутим законом чини скромне помаке у сламању беле куге. И наравно, те скоро па козметичке измене у корист охрабривања потенцијалних родитеља оправдава, а чиме ће друго до – економском ситуацијом.
При томе, власт ништа не чини да најзад формира дуго тражени Демографски фонд и да у њега преусмери огромна финансијска средства, која се због мањкавости Пореске управе и одсуства политичке воље сада сливају у – приватне џепове!!!
Најочитији пример је што су све цркве (верске заједнице, прим. Хронограф) у Србији ослобођене плаћања пореза!!!
Милијарде и милијарде динара би се могло додатно прикупити у републичкој каси, тј. у Демографском фонду, када цркве не би биле ослобођене одређених пореских давања – пореза на добит, имовину, ПДВ…
Није познато ни колико цркве измирују оне обавезе којих по закону нису ослобођене – пореза на имовину која не служи исповедању вере (зграде, шуме, земљиште…) или ПДВ-а на продају ствари које немају богослужбени карактер, на пример црквених календара, привезака и сличних сувенира.
Поред цркава, и одређена занимања, тзв. пета група паушалних пореских обвезника, за које порезници знају да највише зарађују (адвокати, зубари, лекари, ветеринари, инжењери…), када бисмо плаћали ПДВ на њихове услуге, такође би знатно могли допринети пуњењу Демографског фонда.
Тек онда би било могуће, што новим законом није предвиђено, да мајке трећег детета добијају сваког месеца, до пунолетства тог детета, одређену суму новца: незапослене и пољопривреднице просечну нето зараду, а запослене и предузетнице половину просечне нето зараде.
Уосталом, многи градови и вароши Србије, тзв. локалне самоуправе, пре државе су схватиле важност подстицања наталитета разноврсним мерама подршке, од давања новца до многобројних олакшица као што су бесплатан боравак у вртићу за 3. и 4. дете и попусти на плаћање комуналних услуга.
Мајке у Лозници укупно за треће дете од његовог рођења па до навршених 18 година добију помоћ од 1.476.000 динара или око 12.300 евра. Одлуком да мајка трећег детета има месечну накнаду до 18. године тог детета постигнут је пораст од 30 процената породица са троје и више деце у првој години примене одлуке!!!
Нова Варош је буџетом предвидела 300.000 динара за треће, 400.000 за четврто и 500.000 динара за пето дете, док Куршумлија мајкама за треће дете исплаћује по 20.000 месечно од његовог рођења па док не наврши 18 месеци.
У Апатину, осим бесплатног вртића за свако трећерођено дете, свако новорођенче добија и 500 евра у динарској противвредности.
Горњи Милановац подстиче наталитет тако што друго и треће дете у свакој породици добија по 100 хиљада динара, а треће и бесплатан вртић.
Имајући све ово у виду, као грађанин Србије и као новинар послаћу предлог за формирање и алиментирање Демографског фонда премијерки Ани Брнабић, министарки без портфеља задуженој за демографију и популациону политику Славици Ђукић Дејановић, министру финансија Душану Вујовићу, Патријарху СПЦ Иринеју, Адвокатској комори…
