Како је посведочио Свети Јован Богослов у своме Евангелију, остварено је још једно месијанско пророштво, овога пута о догађају којим је завршен Његов Богочовечански подвиг на земљи, о Христовом разапињању на крст:“Кост Његова неће се преломити“. Наиме, разапињање је био уобичајен начин егзекуције у Старом Риму и римски војници који су то радили имали су обичај да убрзају умирање сужњима тако што би им поломили кости.
Међутим, са Исусом се то није десило јер је центурион (капетан), старешина војника који су присуствали распећу Исуса Христа на Голготи, а касније и заповедник страже која је чувала Христов гроб, о чему сведоче евангелисти Матеј, Марко и Лука, видевши да је Исус до тог момента већ био мртав, дојахао до распећа и пробо Богочовека копљем између четвртог и петог ребра.
Према легенди, из ране је крв помешана с водом попрскала центурионово лице и он, који је био полуслеп јер је боловао од катаракте, изненада је прогледао. Центурион, који је починио тај акт милости, звао се Гај Касије Лонгин и хришћанско предање ће га касније препознати као Светог мученика Лонгина или Лонгина Сотника, док га народно веровање памти као Лонгина Копљоношу. Тако је настала народна легенда о Светом копљу или Копљу судбине која траје до дана данашњег. Свети Лонгин се, иначе, данас поштује као светац и код римокатолика и у Православној цркви.
Мистични пут
Од тог тренутка копље креће на свој мистични пут кроз два миленијума људске историје. Промениће власнике и утицати својим натприродним силама на историјске процесе, многи ће га тражити, многи ће полагати право на њега, а истовремено, појавиће се низ копија за које ће сваки сопственик тврдити да је то управо оно које је Лонгин стезао у својој моћној шаци на Голготи.
Стезаће га у руци док буде умирао и Свети Маврикије, ветеран мученичке Тебанске легије, кога је на смрт заједно са његовим легионарима осудио цар Максимијан. Последње речи биће му: „За Христа умирем“.
Копље ће онда пригрлити и један римски цар, Константин Велики, који ће га прогласити талисманом моћи и неће се одвајати од њега. Он који је у прошлости сматран тринаестим апостолом, стезао га је у тренутку када је у бици код Милвијског моста поразио узурпатора Максенција, као и онда када су доношене одлуке Првог васељенског сабора.
Свето копље које се чува у Бечу
После Константинове смрти, копље иде из руке у руку, имаће га Теодосије, Аларик Смели, Визигот Теодорик и велики реформатор и законодавац, византијски василевс Јустинијан. После тога, Свето копље путује кроз легенде и митове па тако многи владари истовремено тврде да имају копље и да им оно даје моћ и срећу. Карло Велики и Фридрих Барбароса су неки од њих. У вези са овим потоњим занимљива је легенда да је до копља дошао тако што му га је поклонио Стефан Немања приликом његовог боравка у Нишу, али то је мало вероватно.
Царска ризница
Најпознатија верзија Светог копља чува се у Бечу, у царској ризници Хофбурске палате. Тврди се да је то исто оно копље до кога је дошао немачки цар Светог римског царства Отон I Велики (912-937) и које се касније користило у верским церемонијама. Вековима касније, после аншлуса Аустрије, Хитлер долази у Беч да преузме копље. Колика је његова фасцинација овим светим предметом била говори и ова његова изјава: „Одмах сам знао да је ово био важан тренутак у мом животу, али ипак нисам могао да кажем зашто је један хришћански симбол оставио такав утисак на мене. Стајао сам тако и неколико минута нетремице зурио у њега потпуно несвестан збивања око себе. Изгледа да је носио неко скривено унутарње значење које сам осећао у себи, знам, а ипак нисам могао да га призовем у свест“.
Генерал Патон
Ипак, копље неће донети германском фиреру победу у рату и формирање хиљадугодишњег Рајха. Копље ће у Аустрију вратити трупе које је предводио амерички генерал Патон, човек који је и сам био опседнут мистичним и натприродним, толико да је веровао да је реинкарнација Ханибала. Његова смрт у саобраћајној несрећи непосредно после тога и данас се сматра недовољно разјашњеним догађајем.
Године 2003. за потребе једног документарца, енглески стручњак за металургију Роберт Федер тестираће и прегледаће копље заједно са још неколико стручњака. Њихов закључак је био шокантан – испоставило се да је копље највероватније израђено у 7. веку. Ипак, за клин који се налази на његовом врху, а за који се верује да је у питању клин којим је Господ Исус Христос прободен на крсту и који је ту ставио лично Константин Велики, доказано је да потиче из првог века наше ере, тј. из времена када је Богочовек пострадао.
Према: Дејан Стојиљковић, Блиц
Редактура и приређивање: Хронограф
