Никакав Темељни уговор, за СПЦ иоле прихватљив, неће никада бити потписан у ЦГ.
Циљ наших политичких непријатеља је потискивање и брисање српске историје из Црне Горе, Македоније, Хрватске, БиХ, па и из Војводине и са КиМ, дакле са скоро целог српског културног простора, а не њено поштовање и очување у датим политичким околностима на Балкану.
На делу је оснажени стари пројекат сузбијања националних, привредних и културноисторијских интереса српског народа у тесан резерватски простор долине Мораве, између Дрине и Тимока, дављење Републике Српске и комадање Србије уз затирање српства где год и колико год је више могуће. Давнашња тежња Беча и Ватикана, поново рођена и насилно спровођена од деведесетих година прошлог века оружјем и политиком САД и ЕУ, добија нови и јачи замах. Српски народ, исцрпљен историјом и насилним менталним инжењерингом домаћег и страног медијског ђубрета, с разлогом разочаран недораслим политичарима и лошом државном политиком, нити је спреман да се долично супротстави овом процесу нити је спреман да га прихвати и помири се с њим. Ухваћени смо у болном раскораку.
Признавањем аутокефалности расколничке МПЦ, СПЦ је показала велику слабост и колабирала је, на општу бруку, пред мутним и штетним политичким притисцима из земље и из иностранства.
Тиме је значајно ослабила и довела у питање своју улогу чувара духовног и културноисторијског идентитета и баштине српског народа. Ова генерација великодостојника наше цркве не улива више наду да СПЦ, до даљег, може имати макар и скромну, традиционално стожерну улогу у националним и државним питањима од општег значаја.
То ће се временом вероватно мењати набоље, али за сада је, нажалост, овако.
После свих тешких и опасних заблуда двадесетог века, које су за последицу имале скоро потпуно физичко уништење и значајно оштећење животодавног културноисторијског и идентитетског обрасца, српски народ дошао је до краја свог детињства.
Време је за трезвена промишљања и мудре одлуке о будућем трајању и напретку.
Путем у смртоносни загрљај старих душмана са Запада или уском стазом у ризично кретање под окриље и у савезништво са својим јединим великим историјским заштитником и пријатељем и његовим новим моћним савезом који се помаља на истоку.
Избор пута ће определити нашу судбину у будућности. Тегобан и неизвестан опстанак у историји или сигуран нестанак из ње.
