Зашто су Жене у црном умало НАПАДНУТЕ ОД ИЗРАЕЛСКИХ ТУРИСТА

Жене у црном одржале су у центру Београда мировну акцију против насиља у Палестини под називом „Стоп окупацији“ док је четворо грађана Израела, који су случајно наишли, оштро протестовало против тога.

Чланице те невладине организације су у Кнез Михаиловој развиле велики транспарент „Жене у црном против рата“, а покушале су да Израелцима дају флајер на којем је наведено да се противе насиљу“ на окупираним територијама Западне обале и Газе“ .

Четворо грађана Израела, су одбили да узму флајере тврдећи да Жене у црном нису у праву, а уз протесте су наставили шетњу.

Убрзо су се вратили и у Кнез Михаиловој, насупрот Жена у црном одиграли изралески плес после кога су наставили шетњу.

До физичког контакта између изралеских туриста и Жена у црном није дошло, а многобројни припадници полиције, међу којима је било и више њих у цивилу, нису реаговали.

Жене у црном су протестовале због новог насиља изазваног одлуком САД да признају Јерусалим за главни град Израела.

Изразили су и солидарност са, како је наведно у флајеру „напаћеним палестинским цивилним становништвом“.

Подсећамо, Жене у црном (јеврејски:נשים בשחור, Нашим Бешахор) је женски антиратни покрет који окупља око 10.000 активиста у свету. Прву групу су формирале израелске жене у Јерусалиму 1988. године током избијања Прве интифаде.

Одговарајући на оружане акције израелских војника које су сматрале озбиљним кршењима људских права на окупираним територијама, жене су почеле да протестују сваког петка у центру Јерусалима, носећи црну одећу у знак жалости за свим жртвама конфликта.

Иницијатива се ускоро проширила на различите локације у Израелу. Жене су једном недељно демонстрирале на главним улицама или на главним путевима. Покрет није усвојио ниједан формалан програм осим противљења окупацији. Локалне групе су имале аутономију у одлучивању око тема као што су када ће и да ли ће да допусте мушкарцима да учествују у протесту и др.

На врхунцу Интифаде било је око тридесет протеста на различитим локација широм земље. Број се значајно смањио после Споразума у Ослу у 1993. години, када се чинило да је мир са Палестинцима био известан.

Прве испоставе Жена у црном у другим земљама организоване су у америчкој држави Тексас.

Жене у црном су такође у активне у Србији, почев од 9. октобра 1991.

Током деведесетих година па све до данас, организовале су 700 пацифистичких протеста против милитаризма, рата, сексизма, национализма и свих других видова насиља и дискриминације над женама и свим другачијима и различитима у етничком, верском, културном, сексуалном и идеолошком смислу (из Википедије, прим. Хронограф).

Према писању домаћих медија, ова отворено антисрпска страна НВО је за последње две и по године са Запада добила право богатство на име донација – чак 1.587.596 евра.

Подаци и документација показују да је највећи финансијер „Жена у црном“ Европска комисија, која је им је дала 476.883 евра, али и амерички тајкун Џорџ Сорош, чији је „Фонд за отворено друштво“ од краја 2014. до данас овој НВО искеширао тачно 251.794 долара, тврди домаћа штампа.

Осим бриселских евроунијата и злогласног америчког тајкуна, „Жене у црном“ обилато донирају и „Маршалов фонд“ из САД, ОЕБС, Министарство спољних послова Краљевине Норвешке, као и норвешка амбасада у Београду.

Посебно су интересантне уплате шведске полиције , која је у три наврата „Женама у црном“ дала по 10.000 евра, а једном 13.500 евра!?! Велике паре овој антисрпској НВО дају и разне америчке организације, попут „Института за одрживе заједнице“, СИПРИ, „Центра за демократску контролу“, пише у новинским написима.

Имајући све наведено у виду, поставља се питање која је сврха анти-израелског протеста Жена у црном у Београду, у моменту америчког дебакла у Генералној скупштини УН и извргавања међународном подсмеху Трамповог покушаја да целом свету наметне Јерусалим за главни град Израела, ако знамо да је управо САД главни финансијер и кључни фактор постојања и опстанка како државе Израел, тако и Жена у црном?

Н1/Wikipedia/Хронограф