Докторова кула је своје прве пацијенте на лечење примала по одлуци суда, дијагнозе су биле описне, а први доктори који су радили у најстаријој психијатријској болници на Балкану нису били психијатри.
Најпознатији становници „Дома за с ума сишавше“, који је своја врата за посетиоце отворио у Ноћи музеја, били су наши књижевници Лаза Лазаревић као лекар и Петар Кочић као пацијент.
Докторову кулу је на брду Губеревац 1824. године подигао Вито Ромита, лекар Милоша Обреновића, и оставио је доктору Бартоломеу Куниберту, који је због недостатка новца за одржавање, Кулу продао кнезу Милошу. Здање, које представља мешавину конака, палате и куле, наследио је кнез Михаило Обреновић и 1861. донео одлуку да тај простор постане психијатријска болница, односно „Дом за с ума сишавше“ како је тада названа. Психијатар Светислав Николић, шеф Одсека за неурофизиологију и неурологију, данас је говорећи о историјату Докторове куле, навео да је болница прво имала пет пацијената, а само пет година касније 20.
Први лекарски извештај датира од 1861. а прва сачувана историја болести из 1880. године, када се у историји српске медицине појављује Лаза Лазаревић, чије име носи данашња Клиника за психијатријске болести, а у чијем је саставу и Докторова кула.
Његов потпис нашао се на чак 50 од 150 најстаријих историја болести које су пронађене. Комплекс болнице се ширио како се повећавао број пацијената, био је ограђен зидинама, али оне нису биле гаранција да се неки пацијент неће искрасти. Постојали су мушки и женски павиљон, павиљони за мирне и узнемирене, као и за прљаве и чисте. Кључ болничке капије је сачуван, као и један од старих ЕЕГ апарата, који је и сада у функцији.
На улазу у болницу налазио се павиљон за опсервацију, а пацијенти су долазили по налогу суда, док су они који су имали новца да се лече одлазили у Беч. Начелник Одељења интензивне неге И, психијатар Слободан Јовичић, позивајући се на сећања старијих колега, прича да је први пацијент била Ката Радманова из Пожаревца, која се после смрти мужа одала алкохолу и проституцији. Она је кажњена са 30 канџија и после тога је „сишла с ума“ па је из затвора послата у болницу, одакле је побегла.
Према сећању једног од лекара, за време бомбардовања 1915. године један од пацијената Милан Поповић побегао је из болнице и вратио се с неколико аустроугарских заробљеника и волова.
Будући да аустроугарски војници од 1914. до 1918. године нису улазили у Докторову кулу, прича се и да је коришћена за скривање. Јовичић је указао да је у једном моменту у болници било чак 1.000 пацијената. Дијагнозе су биле описне, на пример: „говорућа апатија (месецима не проговара ништа)“ или „једна потпуно бесловесна луда само се смеје трчи и скаче…“
Прва класификација душевних болести је постављена крајем 19.века. Код нас су прве дијагнозе попут меланхолије, епилепсије и деменције стигле почетком 20. века. Пацијенти су се, иначе, лечили капима опијума, бромовом сољу, ракијом и вином, инсулинском комом, да би се први лек појавио 1953. године.
Користили су се и електро-шокови, а тортуру над душевним болесницима је пет година после отварања болнице укинуо доктор Младен Јанковић који је наводно канџије, које нису пронађене, однео на таван Докторове куле.
Потреба за отварањем психијатријске болнице код нас први пут у јавну расправу улази 1837. године, када је један човек са знаковима душевне болести починио убиство, указала је сарадница Ноћи музеја Марина Андрић. Томе је претходило лечење душевних болесника у манастирима и у кућама на ободима града.
Једна таква је постојала и у Београду, на Дорћолу. Како је указала Андрићева, прва болница за лечење психијатријских болесника отворена је у Лондону.
Докторова кула је најстарија таква болница на Балкану. Само здање, које димензијама и обликом подсећа на кулу, интересантно је јер представља мешавину два стила -турског и европског. Ипак, далеко су занимљивије приче које крије.
Приземље куће није аутентично и претпоставља се да је то био њен економски део. Данас се користи за састанке за психотерапију.
Спрат, који је потпуно нетакнут, служио је за живот и био је луксузног изгледа за то време. Крај камина, у докторској соби настала је и Кунибертова Историја Кнежевине Србије.
Болничку психијатрију у Србији административно је основао кнез Михаило 1861. доношењем закона „Устроение дома за с´ума сишавше, којим је прописано да ће се “у ово заведение примати и у њему чувати и лечити само с´ума сишавша лица сваке струке, згранута (паралитие) и од падајуће болести (епилептие) страдајућа, како мушка тако и женска, и то како одрасли тако и деца”.
Танјуг
