Требао сам ово објавити прије два тједна, али је било потребно реагирати на невјеројатне конструкције о патријарху Порфирију који, као, гура Црну Гору и Црногорце у море, да се утопе и да нестану. Елем, Србија ће с Републиком Српском (РС) саградити велики меморијални комплекс у Доњој Градини у знак сјећања на све злочине почињене над српским народом, приопћио је у петак 10. рујна, србијански предсједник Александар Вучић послије састанка с патријархом Порфиријем.
”Србија и РС разговарале су како оснажити културу памћења, како учинити све да не буду заборављене јасеновачке жртве, како држава може помоћи Српској Цркви у цијелом процесу”, рекао је Вучић. Он је с поглаваром СПЦ разговарао у поводу 80. обљетнице формирања јасеновачког логора.
Идеја о градњи меморијалног комплекса у Доњој Градини, на територију босанскохерцеговачког ентитета Републике Српске, није нова. Премијерка Србије Ана Брнабић је у поводу обиљежавања обљетнице страдања у усташком логору Јасеновац у свибњу 2019. у Доњој Градини најавила улагања у меморијални комплекс. ”Дугујемо то невиним жртвама, али и (будућим) нараштајима”, истакнула је.
У понедјељак 13. рујна у Јасеновцу приликом спомена Светих новомученика јасеновачких Српске Православне Цркве – и у манастиру светог Јована Крститеља у Јасеновцу и на молитви на гробној хумци код ”Каменог цвијета” у Спомен-подручју Јасеновац – мислило се и молило за жртве. Патријарх Порфирије је казао ”да се на мјесту усташког злочина нису састали да би се бавили бројкама, да бисмо се бавили доказивањем тко је коме више зла нанео”.
Је ли укупни број убијених у Јасеновцу 83.145, како тренутно говоре подаци СПЈ-а, или је бројка ближа оној Музеја холокауста у Вашингтону (реалнијих 120.000), мање је сада битно. Врло је важно што Српска Православна Црква даје тако вриједан допринос повијесној истини
Али ово свједочим: да је жеља и намјера, не само епископа пакрачко-славонског Јована Ћулибрка, да СПЦ оконча митоманске наративе везане уз Јасеновац.
Дан касније, у уторак 14. рујна, у Српској православној опћој гимназији ”Кантакузина Катарина Бранковић” у Загребу се с благословом патријарха Порфирија (који је отворио скуп) још једном, седми пут, одржао знанствени скуп ”Новомученици: Полиперспектива” и опет се покушало дати допринос истини, прије свега оному што се догодило у Јасеновцу у доба усташке страховладе.
Измишљотине су екстремне хрватске деснице, рашчлањене, међу осталим, од покојног Славка Голдштјна (”Јасеновац – Трагика, митоманија, истина”, Фрактура, 03/2016., уз суауторство Иве Голдштајна), да је логор наставио дјеловати након слома НДХ у режији нових, партизанских власти (дио небулозне теорије ”Троструки логор Јасеновац”). Истина је, између осталог, да ће истраживачки пројект који епископ Јован припрема у самом мјесту Јасеновац онемогућити односно разоткрити дјеловање митомана.
То, уосталом, ради и Музеј жртава геноцида у Београду који тијесно сурађује с владиком Јованом.
Али се запитајмо: није ли контрадикторно што Вучић и Додик прихваћају сурадњу са СПЦ-ом и епископом Јованом, а истодобно финанцијски потпомажу ноторног ”експерта” Гидеона Грајфа, не баш нову звијезду на ревизионистичком небу Србије и Републике Српске? Он непрестано промиче митоманску тезу о 700.000 Срба убијених у Јасеновцу. Умјесто да буде исмијан од стручне јавности, добио је од Републике Србије и Републике Српске највиша одликовања и нове спорне пројекте па се морамо питати: која то истина одговара Вучићу и Додику, Греифова или Ћулибркова?
”Повјесничари у вријеме Југославије властима су сервирали причу о броју жртава Јасеновца, зауставивши се на бројци од 700.000. Та је бројка у времену распада Југославије служила као погонско гориво бројним српским националистима и црквеним првацима који су се натјецали у разним облицима потпаљивања ватре под међунационалне односе, првенствено Срба и Хрвата, што је у коначници довело до распада земље, а касније и до братоубилачког рата. Не чуди да је Милорад Додик управо Гидеона Грајфа именовао на чело Комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995.” писао је новинар Саша Косановић у тједнику Новости прије двије године.
Владика пакрачко-славонски Јован Ћулибрк не једном ми је рекао, чак и пред камерама, да су и бројке српских митомана и оне хрватских ревизиониста из Гласа Концила – неморалне бројке
Грајф, аутор књиге ”Јасеновац – Аушвиц Балкана” која се у Србији продаје по сулудој цијени, вишој од сто еура, набацује се стотинама хиљада жртава без икаквих проблема и доказа. Тако у једном интервјуу говори о најмање 700.000 убијених, док у другом цифра скаче на 800.000.
Колега Косановић свједочио је једној од његових трибина у Привреднику у Загребу, када је владика Јован казао: ”Ми имамо сада случај ревизионизма у Србији и у Републици Српској који је масиван с наше стране. То је подршка лажној причи с професором Гидеоном Грајфом, који се појавио у Србији. Сви знамо тко је, професионални хисторичари знају тко је, сви знају да је циркус јер Грајф већ говори о 1.400.000 жртава Јасеновца – значи, није ријеч ни о 700.000 него о 1.400.000 – и наука, струка шути (…) Значи, поставља се озбиљно питање етике у струци хисторичара. Имамо државни пројект ревизије у Србији, немојмо се заваравати, и струка се понаша као да се то дешава у некој другој држави… Као што се сватко бори овдје и негдје другдје против тога да је Јасеновац био некакво љечилиште, ми смо дужни да се огласимо и по овој ствари.”
Владика Јован не једном ми је рекао, чак и пред камерама, да су и бројке српских митомана или хрватских ревизиониста из Гласа Концила – неморалне бројке те да је добро што су и стручњаци Спомен-подручја Јасеновац (СПЈ) и Музеја жртава геноцида из Београда стигли до приближно сличних података.
Је ли укупни број убијених у Јасеновцу 83.145, како тренутно говоре подаци СПЈ-а, или је бројка ближа оној Музеја холокауста у Вашингтону (реалнијих 120.000), мање је сада битно. Врло је важно што Српска Православна Црква даје тако вриједан допринос повијесној истини.
Драго Пилсел, Аутограф.хр
Kad je to Jovan Ćulibrk uspio izbrojati broj poklanih u logoru Jasenovac? Što ne konsultujete prof. Srboljuba Živanovića, čovjeka koji je sa kolegama Zemaljske komisije Hrvatske, 1945. prvi ustvrdio
približan broj poklanih u logoru po zahtjevu socijalističkih vlasti. Po čemu je to Jovan Ćulibrk stručniji od prof. Živanovića?
Otkad su srušili Jugoslaviju, hrvatski nacisti ne priznaju ništa što ima veze sa Jugoslavijom, kako kraljevinom tako i socijalističkom. Pardon! Priznaju nešto ali revidirano u njihovu korist: da Istra, Kvarner i Dalmacija nisu italijanski, da Slavonija i Baranja nisu mađarski, a ostatak nije austrijski.