Овај филм је посвећен стогодишњици примирја у Првом светском рату. Главну улогу, краља Петра, играће Лазар Ристовски, а снимање филма би, према ранијим најавама, требало да буде завршено до новембра.
Део филма „Чарапе краља Петра“, по истоименом роману Милована Витезовића, биће сниман у Ваљеву. Како је рекао глумац и продуцент филма Лазар Ристовски, снимање у Ваљеву ће почети 1. априла, снимаће се у старој градској чаршији Тешњар, а филмска екипа окупљена око овог пројекта боравиће 15 дана у граду на Колубари.
Ристовски, који је данас боравио у Ваљеву, састао се са градским руководством, које је предводио градоначелник Слободан Гвозденовић. Он је поручио да ће локална самоуправа помоћи реализацију овог пројекта „у границама могућности“. Током снимања у Ваљеву филмска екипа биће смештена у хотелу „Нарцис“.
Овај филм је посвећен стогодишњици примирја у Првом светском рату. Главну улогу, краља Петра играће Лазар Ристовски, а снимање филма би, према ранијим најавама, требало да буде завршено до новембра.
У филмској екипи биће више од 70 глумаца, а поред Србије, делови филма биће снимљени у Грчкој и Русији. Ради се о филму који је заснован на историјским догађајима, у коме ће бити обрађено повлачење српске војске преко Албаније.
Причу о дебелим вуненим чарапама које је за свог сина Маринка исплела Макрена Спасојевић из ваљевског села Словац и потом замолила краља Петра да му их преда, Милован Витезовић је претворио у роман, а сада ће судбина једне жене, коју су делиле многе српске мајке, бити екранизована. Макрена је из Словца кренула да тражи сина јединца који је отишао добровољно у војску.
Мајка Макрена и чарапе краља Петра
У врлетима Албаније, међу становништвом које се повлачило, била је и Макрена. Она је зауставила краља и заветовала га да пронађе њеног сина. Тада му је дала пар вунених чарапа, које је исплела за сина јединца.
Краљ Петар је пронашао њеног сина, али умрлог од хладноће у планинама Албаније. После рата краљ Петар је наредио да се Макрени и Маринку на гробу подигне споменик и постави спомен-плоча на којој ће писати: „Овај споменик подиже Петар Карађорђевић Макрени Спасојевић, која лежи овде, и њеном сину Маринку, који се вечним сном смири у гудурама Албаније”.
Тај споменик у селу Словац су касније срушиле комунистичке власти, а обновљен је 2011. године на иницијативу Друштва српских домаћина.
По предању, краљ Петар се није одвајао од вуненених чарапа које је добио од жене из Словца, а на самрти је тражио да му их обују и умро је у њима.
С.С. Телеграф
Није примирје већ победа, а тек након тога злотвори подвили репове и потписали примирје. Будите реални и поштујте претке !