Најпознатији физичар света, професор Стивен Хокинг преминуо је у 77. години живота у свом дому у Кембриџу, у Великој Британији.
Како је саопштила његова породица, Хокинг је преминуо мирно, рано ујутру у среду, окружен најближима.
„Дубоко смо ожалошћени. Он је био велики научник и изванредан човек, чије ће наслеђе живети годинама“, саопштила су његова деца Луси, Роберт и Тим.
Британски научник је стекао светску славу због свог рада на теорији о црним рупама и открићу да оне емитују тзв. „Хокингову радијацију“. Хокинг је био први светски научнк који је у свом раду комбиновао општу теорију релативитета и квантну механику.
Иза себе је оставио низ дела од којих је најпознатија књига „Кратка историја времена“.
Хокинг је током каријере разотркио неке од најзамршенијих тајни космоса, упркос томе што му је са 22 године откривена амиотрофна латерална склероза (АЛС) због које је већи део живота провео у колицима, потпуно непокретан, приморан да комуницира помоћу компјутера и гласовног синтисајзера.
Иако су му лекари предвиђали још само неколико година живота, професор Хокинг је још више од пола века фасцинирао научну и „обичну“ јавност својом способношћу да компликоване ствари „преведе“ на језик обичних људи, заинтересује их за науку, али и да својим колегама научницима открива потпуно нове хоризонте.
Хокинг је временом постао и икона популарне културе, па се појавио у „Звезданим стазама“, „Симпсоновима“, „Футурами“, „Штреберима“, али и представама „Летећег циркуса Монтија Пајтона“ и на једном од албума легендарног бенда „Пинк Флојд“.
„Једном је рекао, ‘Не би ово био неки космос, да није дом људима које волиш’. Недостајаће нам заувек“, саопштила је његова породица.
Хокинг је рођен 1942. године у Оксфорду, завршио је природне науке на чувеном оксфордском универзитету 1959, а докторирао је на Кембриџу.
His passing has left an intellectual vacuum in his wake. But it’s not empty. Think of it as a kind of vacuum energy permeating the fabric of spacetime that defies measure. Stephen Hawking, RIP 1942-2018. pic.twitter.com/nAanMySqkt
— Neil deGrasse Tyson (@neiltyson) 14. март 2018.
Књигу „Кратка историја времена“, која је продата у више од 10 милиона примерака, објавио је 1988. године. Његов живот је описан у филму „Теорија свега“ 2014. године, а Еди Редмејн је за главну улогу добио Оскара.
Хокингов велики, недосањани сан, био је да отпутује у свемир. Прошле године је објављен план да тамо и оде на једном од првих летова компаније Ричарда Бренсона „Вирџин галактик“.
„Својој планети смо дали грозни поклон климатских промена… Када год бисмо кроз историју били суочавани са сличним кризама, имали бисмо шта да колонизујемо… Али више нема ‘новог света’, нема неке утопије иза угла. Понестаје нам простора, и једино што нам преостаје је да идемо на друге светове“, говорио је Хокинг, који је заговарао бржи развој у области свемирских путовања.
ХОКИНГ: Бог не постоји, наука нуди убедљивије објашњење постојања Универзума него Црква
As we near Pi day (3.14) I join the global community in mourning the loss of the greatest physicist of our era. #StephenHawking is free from the physical constraints of this earthly condition we all exist in and he is soaring above us now marveling at it all. pic.twitter.com/o3V0TZrppj
— Mayim Bialik (@missmayim) 14. март 2018.
Славни британски физичар шпанском листу „Ел Мундо“ признао је да је атеиста
Године 2007. рекао за Би-Би-Си да „није религиозан у класичном смислу” и да верује да универзумом управљају закони науке који су можда донети од стране Бога, али он не чини ништа да би их кршио.
Светски познати британски физичар Стивен Хокинг признао је да је атеиста и да сматра да је наука понудила „знатно убедљивије објашњење“ у вези са пореклом универзума од хришћанства и да чуда религије „нису компатибилна“ са научним чињеницама.
„Пре него што смо разумели науку, било је природно да верујемо да је Бог створио универзум, али сада нам наука даје знатно убедљивије објашњење“, изјавио је Хокинг у видеу који су објавиле шпанске новине „Ел Мундо“.
„Оно шта мислим када сам рекао да бисмо знали ум Бога је то да бисмо знали све што Бог зна ако постоји, али он не постоји. Ја сам атеиста”, додао је Хокинг.
Хокингов коментар уследио је после питања новинара листа које се бавило његовом религиозношћу.
„Ум Бога” је референца коју је Хокинг користио да појасни пасус из своје књиге „Кратка историја времена”, у којој је написао да би научници „познавали ум Бога” да је откривен сет научних принципа колоквијално познат као „теорија свега”.
Међутим, ово није први пут да је Хокинг отворено говорио о својим верским убеђењима.
.@TheSimpsons RIP Stephen Hawking. A sense of humor as vast as the universe. pic.twitter.com/528kWRhfVR
— Al Jean (@AlJean) 14. март 2018.
Он је 2011. године за британски дневни лист The Guardian изјавио да не верује у рај или загробни живот, називајући све то „бајкама за особе које се плаше мрака”.
Хокинг је такође 2007. године изјавио за Би-Би-Си да „није религиозан у класичном смислу” и да верује да универзумом управљају закони науке. Ови закони су можда донети од стране Бога, али он не интервенише како би их прекршио.
Б92/BBC/Хронограф
Типичан енглез. Сад ће имати прилику да схвати како су његове теорије биле апсурд.
@Nuclear Vlasta, шта год значило типичан Енглез. Стереотипи. Човек је геније, жалосно је само што људи попут тебе уопште имају прилику да га коментаришу.
@ ХМ – Типичан енглез, у овом случају мисли се на богобораца – антитеисту. Геније ? А шта је толико револуционарно открио?! Није ми непознат рад пок. Хокинга, може да се прочита о томе, имао је бројне емисије или је гостовао у њима. Али, много и маркетинга има у свему томе.
П.С. А лични став према „бајном“ западу – Да није било немачких нациста енглези би били нешто слично али много горе, а што су пуно пута показали и доказали све до дан данас. Поздрав и свако добро желим.