Упркос изреци – да не постоји, изгледа да бесплатан ручак ипак постоји… и то за оне најсиромашније. Пример за то је један београдски експрес ресторан, чији је власник одлучио да оброк понуди и онима са привремено или стално празним новчаником.
Како би људи знали да у његовом ресторану могу да једу и ако немају новац, на врата је поставио и обавештење о томе. Вратимо веру у људскост, каже Драган Ђурић, власник ресторана.
Добар ручак за мале паре или – бесплатно. Како поручује натпис на вратима, хране има и за оне који немају новац, у том тренутку, или уопште, јер нико не заслужује да буде гладан. Могућност да на овај начин поједе топли оброк сваког дана искористи неколико људи.
„Ево имали смо од јутрос једну нашу комшиницу која је овде малтене редовна. Пензија је јако мала, блокирана, исекли јој струју. Замислите поред овог обиља хране да неко дође и да не може да купи“, казао је Драган Ђурић, власник ресторана.
Све је почело пре непуне четири године током поплава, са људима из Обреновца, који су били привремено смештени у оближњем хостелу. На овај корак Драган Ђурић се одлучио и подстакнут причом из детињства о тешком одрастању његовог оца.
„Педесетих година када је он радио на изградњи америчке амбасаде као шегрт. Није имао никаквог новца. Куповао је мајсторима храну, и њима доносио доручак, и једноставно се изгуби да не би гледао, и да не би провоцирао било каквим гестом. Наравно да су они то приметили и онда су му помогли да и он може нешто да поједе“, казао је.
Сталне муштерије ресторана, знају за праксу беспатних оброка, а неки понуде и новац како би додатно помогли.
„То је јако хумано, посебно данас, у овим временима, када људи немају новац, када је јако тешка ситуација“.
„Стварно је дивно. Треба да има више оваквих места“.
У овом ресторану, не само храну, него и преноћиште, када нису имале где, добијале су избеглице са Блиског истока, углавном жене и деца.
За 10 у индексу ручком часте студенте.
„Тај осећај који ви имате када он упути осмех према вама, то је нама душевна храна. То је наша сатисфакција, и наша срећа и нада да смо учинили нешто добро. А знате онај закон карме: Чини добро, и добром се надај… ми се руководимо тиме“, каже Ђурић.
Зато Драган Ђурић размишља и о ширењу помоћи. Када буџет дозволи, у плану су увођење сталног попуста за пензионере и гратис оброка за труднице. Хуманошћу објашњава и назив ресторана. Тајни зачин у његовој кухињи је, каже, љубав према људима.
Неда Курјачки, Н1
