Готовуша је насеље на Косову и Метохији које представља симбол борби за опстанак Срба на тим просторима. Прошлост и садашњост житеља села Готовуше сведоче о тој борби.
Између брда и долина прошараних рекама и потоцима, шумама и ливадама, протеже се шарпланинска варошица Готовуша са 1300 становника српске националности. У саставу је општине Штрпце, на југу српске Аутономне покрајине Косово и Метохија, на североисточним падинама Шар-планине, са обе стране горњег тока реке Лепенац и Готовушке реке. Насеље је добило име по готовим, разрађеним пољима на која су дошли преци садашњих становника Готовуше.
Вучари су стари српски обичај који се у Готовуши обележава на празник Беле покладе и има веома дугу традицију. У давна времена, кад би неки убио вука, великог непријатеља стоке од које се живело, одрао би му кожу и напунио је сламом, док су у ноге стављани штапови, те су га стављеног на колац проносили кроз Готовушу и околна села. Ти људи, који су носили вука, названи су вучари. Они су, обилазећи куће, певали вучарске песме чије су речи сугерисале домаћину да их дарује, јер вук више неће нападати њихову стоку. Жене су китиле вука разним тканинама, а давали су се и поклони у виду новца, жита, сира, меса, сланине, вина, ракије, и других ђаконија.
Вучари су певали следеће шаљиве песме:
Дајте вуку мало сира, да вам овце вук не дира
Дајте вуку вунице, да не коље јунице
Дајте вуку мало меса, да не скаче преко леса
Види вука, преко гледа, дајте њему мало меда
… и многе друге.
Временом се овај обичај све више омасовљавао јер је у њему учествовао све већи број маскираних вучара. До данас, вучари су се развили у велики маскенбал и дефиле главним готовушким улицама, који траје током целог дана. Маскирање је главни део покладних обреда, јер се људи на тај начин боре против злих сила, које су им, по овом веровању, нанеле штету.
На челу дуге поворке људи у вучарским маскама, које су најчешће направљене од рогова, вуне и крзна, иду млада и младожења у фијакеру. Млада је мушкарац у женској народној ношњи. Иза њих иде читава војска Вучара, или сватова на коњима, или пешака, који са собом носе дрвене сабље и мачеве и прате младу да је неко не би украо. У поворци учествују и поп, кум, девер и стари сват. Тако маскирани иду кроз Готовушу, од куће до куће, а после тога заустављају се на главном готовушком тргу (на платоу Дома културе), где се уз присуство великог броја окупљеног народа из свих крајева Србије, али и суседних земаља, приређује богат хумористички и културно-уметнички програм. Најпре се обавља свечани чин венчања младенаца, и ова популарна представа позната је као “Женидба Краљевића Марка“. После венчања следи хумористички програм, осмишљен тако да се спомену комични догађаји у Готовуши и да се исмеју њихови учесници.
Завршетак маскенбала не значи и завршетак овог обичаја. Пошто су Покладе дан преласка у пост, према народном веровању зла бића су тада активнија него другим данима. Због тога у први сумрак сви мештани излазе из домова носећи припремљене “кумбаре“, које се праве од смрека и трешњи, и пале у центру села, да би, по старом народном веровању отерали зле духове.
Љубинко Михајловић, Готовуша.нет
