Смрт Давида Драгичевића у Бањалуци није само смрт једног младог човека, она је много више. Као да добра и лоша страна са њом хоће нешто велико да ураде. Када су млади људи пре 50-ак дана, верујем спонтано и самоиницијативно, најавили скупове „Правда за Давида“, тражећи разоткривање истине у вези с Давидовом смрћу, помислих, ето наде за српски народ.
Ова трагедија и случај „Правда за Давида“ осветлио је наше друштво и можда најавио преломне догађаје. Он је и опомена за родитеље да брину за своју децу. Када се деси трагедија, онда нас умиривање савести може одвести на погрешан пут. За све нас то је опомена и мотив да изграђујемо здраво друштво, стварамо добар и нормалан амбијент за живот, поготово омладине. Не можемо им зaменити ноћ за дан, лаж за истину, „сервирати“ лажне вредности и подстицати на њих, не смеју се дрога и алкохол наћи на дохват руке. Знају ли родитељи шта им деца раде на улици, у кафани ноћу у два, три сата?
Давидова смрт није само трагедија за његову породицу и пријатеље, она некако пробија много шире оквире.
У миру Господу се помолимо и у цркви прислужимо свеће за покој душе Давидове.
Али, где је узрок, узрок таквог друштва, и то не само код нас?
Достојевски каже „Сви смо за све криви“. Ако је то тако, онда смо сви једни другима потребни, да се поправљамо и будемо бољи. Морал, савест, произилази из религиозне природе наше личности (притом се мисли на истинску религиозност, а не на антирелигиозност). Ако потискујемо религиозност, морал нам остаје као нека врста еха који полако нестаје. Тада ћемо све чинити, а да при томе не знамо шта нам је на корист а шта на штету. Варају се они горди, који мисле да могу бити поштени и добри без Бога. Треба их само довести у ситуацију великог материјалног богатства. Многи би од тог великог „добра“ излудели. Па зар у свету нема толико халапљивости за материјалним? И ту нема краја, што представља магију овог света, неправде, острашћености која води у зло и лудило. Зато, ако хоћемо боље друштво, подржимо увођење веронауке и у средње школе.
Република Српска никад више није прикривено угрожена као што је то сада. Све може да се злоупотреби, па нажалост и смрт Давидова кроз „Правду за Давида“.
Несумњиво да Запад, а пре свега САД, читав Балкан хоће да стави под своју контролу, да и српски народ усиса у НАТО организацију, а његове трупе да дођу на земљу Србије и Српске. Тако би одстранили руски утицај, укинули Републику Српску, а Србију учинили безначајном и за Балкан. Они који мисле да САД то не желе… па зар нису омогућиле пад Републике Српске Крајине, стварање околности за проглашење тзв. независног Косова, преко високих представника преносили овлашћења са нивоа Републике Српске на БиХ… Дакле, јачали су БиХ а слабили Српску, са крајњим циљем њеног укидања и стварања тзв. функционалне БиХ, са изборним системом „један човек један глас“.
Очигледно је да Запад доживљава председника Додика као руског човека на Балкану, а Србе, како они воле рећи, као мале Русе. Пре пола године написао сам текст у којем се каже да све анкете указују на победу Додика и његове странке на општим изборима у октобру, те да му је због тога највише угрожен живот у односу на све друге политичаре.
Њихова специјалност више није толико атентат, колико „дешавање народа“ кроз обојене револуције, арапска пролећа, па можда и цинични осмех за Србе на Балкану. Они хоће туђим рукама да остварују своје циљеве. Холивудски филмови постали су дечија игра у односу на оне игре које стварно приређују свету. Скоро до савршенства ураде сценарио, режију, поделе улоге и онда иде „филм“ уживо. „Филм“ Гадафи им је донео профит од преко 700 милијарди долара, што у новцу, што у злату и нафти. Они државе, као Либију, доживљавају као своје предузеће а председника Гадафија као свог директора којег могу сменити кад им више није у служби.
„Правда за Давида“ нажалост може да буде злоупотребљена за рушење Републике Српске.
Подстакнута емоцијом, а можда и новцем, невидивом руком може да испровоцира институције, пре свега МУП РС да реагује, а то је управо оно што противници желе. Сарајево би било охрабрено од високог представника ЕУФОР-а, САД да реагују… да се преузму ингеренције МУП-а Републике Српске, да дође до преуређења БиХ и њеног уласка у НАТО. Опасност је тим већа када се примете специјалне методе које стварају лоше мишљење о Републици Српској па и мржњу према њој. Шта ће нам она кад из ње одлазе млади, шта ми је она дала… криминал, корупцију. На ФБ групи „Правда за Давида“ стоји „Срби, Хрвати, Муслимани, уједините се“, нажалост, за многе са прикривеним циљем укидања Републике Српске.
Не треба умањивати ни опасност од могућег прихватања миграната у Српској, што би било погубно.
Губитак Републике Српске значио би губитак слободе и идентитета српског народа западно од Дрине. И тада би он био етикетиран као злочиначки. Без обзира колико је сада тешко економски живети, српски народ треба да је поносан на Републику Српску и себе, јер се он одупро и одупире неправедној светској глобализацији, доживљавајући слободу као највећу вредност.
У овим тешким околностима најважније нам је јединство и српски родољуби морају збити редове како би крунисали највећу српску поб
еду западно од Дрине. Ако живот Републике Српске буде угрожен, онда она мора изаћи из наметнутог и неправедног „брака“ који се зове БиХ и узети своју будућност у своје руке.
Добро би било да установе Српске обавесте, пре свега, пријатељске земље о могућим лошим и дестабилизујућим процесима на овим просторима, као и да затраже њихову помоћ.
И на крају сваки текст завршавам: Победимо кризу радом, радујмо се и радимо.
Бања Лука, 14.мај 2018. Председник СНП „Избор је наш“ Дане Чанковић Рудар
