На Новом гробљу у Београду налази се „Руски некропољ“, комплекс историјско-меморајиалних споменика на којем су сахрањени руски емигранти после Првог светског рата. На парцелама (80, 80а, 90, 90а) смештено је 755 гробних места у којима су посмртни остаци преко три хиљаде људи.
Познати Руси сахрањени на Руском некропољу
Међу сахрањенима је велики број истакнутих имена руске науке и културе:
- архитекте академици Николај Краснов, Виктор Лукомски, Петар Анагности,
- проф.Григорије Самојлов,
- слависти проф. Степан Кулбакин, проф. Фјодор Тарановски,
- византолог Георгије Острогорски,
- богослов проф. Сергеј Тројицки,
- професор механике Георгије Пио-Уљски и његов ученик, проф. В. В. Фармаковски,
- професор термодинамике Александар Брандт,
- математичари академик Николај Салтиков, проф. Антон Билимович,
- балерине Нина Кирсанова, Тамара Полонска, Марина Оленина,
- глумица Наталија Ердели,
- оперска певачица Софија Драусал, извођач руских романси Олга Јанчевецка,
- писац и критичар Јевгеније Аничков, писац и филмски сниматељ Михаил Иваников,
- сликари Степан Колесников, Леонид Шејка и други.
Многа од ових имена ушла су у руске и српске енциклопедије.
Николај Краснов (1864–1939)
Академик, архитекта.
Био је 30 година архитекта царског двора Романових. Аутор је Ливадијске палате на Јалти (резиденције цара Николаја Другог) где је 1945. године одржана чувена Конференција на Јалти. Скоро две деценије је пројектовао за Србе. Између осталог: цркву на српском војном гробљу на солунском Зејтинлику, споменик на острву Виду. Аутор је зграде Архива Србије, зграде Владе Србије, Патријаршије, Цркве Ружице на Калемегдану, Министарства иностраних послова, моста преко Саве, реконструисао је Његошеву капелу на Ловћену и уредио ентеријер Скупштине Србије и Старог двора на Дедињу.
Нина Кирсанова (1898–1989)
Балерина.
У Србију је пребегла са супругом оперским певачем Борисом Поповим. У народном позоришту у Београду одмах је играла главне улоге, а памти се њена Жизела, Копелија и мадам Батерфлај. Била је шеф балета Народног позоришта, њеним залагањем је основана балетска школа Луј Давичо. Под њеним руководством балет остварује у Атини своје прво инострано гостовање. Иако је неколико пута каријеру настављала у иностранству, увек се враћала у Београд, који је, према њеним речима, сматрала јединим домом. У 85. години је глумила у филму Срђана Карановића „Нешто између“.
Михаил Родзјанко (1859-1924)
Политичар.
Био је председник руске Думе трећег и четвртог сазива. Касније, један од лидера фебруарске револуције 1917. године и шеф Привременог комитета државне Думе.
Георгиј Пио Уљски (1864-1938)
Професор.
На Универзитету у Београду предавао је термодинамику. Један је од оснивача Руског научног института у Београду. Био је истакнути бродоградитељ.
На овим парцелама такође су и посмртни остаци руских војника који су погинули током Првог светског рата. У њихову част подигнути су меморијални споменик „Руске славе“ и Иверска капела, испред којих се сваке године одржавају церемоније у знак сећања на жртве рата 1914 – 1918. године.
О Меморијалном споменику Руске славе
Меморијални споменик „Руске славе“ подигнут је 1935. године (архитекта Р. Н. Верховски, пројекат В. В. Сташевског по идеји пуковника М. Ф. Скородумова). Један од натписа на споменику гласи овако: „Вечна слава императору Николају II и 2.000.000 руских војника Великог рата“.
У основи споменика налази се гробница руских војника погинулих на Солунском фронту, официра и редова руских батерија који су дали своје животе у одбрани Београда, као и посмртни остаци четворице руских ратних заробљеника које су стрељали аустријанци у Горажду, затим двојице морнара са брода „Тираспољ“ погинулих код Кладова, и око сто руских војника преминулих у болницама.
О Иверској капели
Иверска капела је подигнута залагањем кнегиње М. А. Свјатополк-Мирске а историја је хтела да то буде баш – Иверска.
Током преговора са властима града Београда стигла је вест о рушењу Иверске капеле која је красила Црвени трг у Москви (од 1669. до 1929. године). У знак сећања због уништавања православних светиња у Совјетском савезу, руски емигранти у Београду суодлучили да на српском тлу буде изграђена копија Иверске капеле.
Изградња капеле према пројекту В. В. Сташевског завршена је 1931. године. У гробници испод капеле сахрањен је митрополит Антоније Храповицки, а око капеле – истакнута духовна лица руске емиграције.
О реконструкцији Руског некропоља
После деценијског пропадања од 2012. године започета је интензивна реконструкција меморијалног комплекса.
У посао обнове укључени су Руска Федерација (Росотрудничество-државна агенција за међународну хуманитарну помоћ и сарадњу, Амбасада Руске Федерације у Србији, Фондација за обнављање, подршку и очување комплекса историјско-меморијалних споменика „Руски некропољ у Београду“ из Москве, Подворје Руске православне цркве у Београду), Република Србија (Фондација за обнављање, подршку и очување комплекса историјско-меморијалних споменика у Републици Србији „Руски некропољ“ из Београда, град Београд), као и бројни донатори из Русије и Србије.
Полазећи од потребе за обнављањем и очувањем Руског некропоља, а у духу даљег развоја историјских и културних веза српског и руског народа, председник Почасног савета српске фондације, др Ненад Поповић, председник Почасног савета руске фондације Константин Косачов, и Валериј Рјазанскиј, председник Управног одбора руске фондације, потписали су споразум о сарадњи у којем се обавезују да ће заједнички сарађивати на организацији и спровођењу активности за обнављање, поршку и очување овог историјско-меморијалног комплекса.
