Мати Атанасија каже да не вређамо људе, увреда остаје и ако се извинимо, делима морамо показати да нас стварно боли због онога кога смо увредили и да се кајемо.
„Ако смо гневни на некога треба сачекати да се умиримо, не треба у гневу говорити, гнев треба Хришћанским врлинама сузбити и онда нећемо у гневу решавати проблем, него мирне душе“, додаје Мати Атанасија.
Мати Атанасија каже да су данашњи политички системи тотално уништили породицу.
„На Западу је то почело много раније љубећи руке женама, где су жене даме које служе за украс. Некад се код нас знало да је жена основа куће, која је око деце да их усмери на прави пут а мушкарац да их обезбеди“. Такође наглашава да је мајка ту највише за ћерке а отац за синове.
Мати Атанасија каже да је феминизам у школама лош јер има много учитељица које уче мушку децу и спремају их за живот. Мати каже да је некад било много боље кад су постојале школе за мушку децу, и школе за женску. Мати наводи да данашњи Свет и сиромаштво родитеље одваја од деце јер родитељи од силног посла немају времена да се посвете деци. Тај раздор у породици је највише примећен у градовима.
На питање око социјалних служби које одузимају децу сиромашним породицама мати Атанасија каже да ми нисмо власништво државе, него смо ми држава и нико нема права да одузима децу, мада Мати каже да је некада морала да постоји сагласност родитеља, Цркве и старешине места одакле су младожења и млада да би се ступило у брак.
Јаку улогу је играо старешина који је гледао финансијско стање младог и младе и да ли имају довољно да одгајају породицу, ако нису имали за породицу имали су могућности да поправе своје животе и да опет затраже благослов. Мати Атанасија каже да се доносе закони супротно нашој православној земљи и то где је деведесет посто православних хришћана и да скрнаве нашу веру и религију доносећи накарадне законе и да их такве представљају деци у школама и да ми сви имамо право да се бунимо, не насиљем но бојкотом. Пример: нећемо слати децу у такве школе.
Мати каже да Западне вредности шаљу лажно светло показујући да материјално доноси срећу, одатле су настале разне старлете, момци који би скуп живот добра кола и слично. Али то је све пролазно сем духовног, јер на крају сви падну, у гроб се не може понети тај раскошни живот, и кад се окрену уназад, виде да ништа нису имали и падну духо. Каже како је и сама имала случај где је помагала једном човеку који је имао материјално све, а духовно ништа.
Мати каже да смо некада и под ропством од Турака учили нашу децу ко су Краљевић Марко, Кнез Лазар и остали, учили смо их традицији и сачували Србију и православно хришћанство, али нажалост, данас многи родитељи не знају или немају времена да уче децу па су деца дезоријентисана јер уче наметнуте ствари, а не праве вредности. Са друге стране ако родитељ нема времена да се посвети својој деци и не треба му такав живот, боље је да батали све и оде на село него да изгуби своју децу.
Мати наглашава да су људи у граду скоро робови, људи се задужују узимају кредите а да на селу можеш бити свој човек, немаш притисак да неком нешто дугујеш, радиш, имаш времена за породицу и не може бити гладан. Довољно је посадити нешто и имати нешто живине.
Шта је још Мати Атанасија рекла погледајте у видеу продукције Хелм Каст аутора и водитеља Миодрага Мишка Станковића: