Највећа српска филмска глумица Милена Дравић преминула је ноћас у 79. години у Београду, после тешке болести. Глумила је у више од сто филмских остварења.
Велика српска глумица Милена Дравић преминула је ноћас у Клиничко-болничком центру Бежанијска коса у 79. години, саопштило је Удружење драмских уметника Србије.
Милена се тамо налазила на лечењу, последњих дана јој је било лоше, лекари су све покушали, али није било спаса. Пре две и по године остала је без супруга Драгана Николића и од тада се борила са болешћу. Овог лета је боравила у Пули, Херцег Новом и на Палићу где је промовисана монографија о њој. Једна је од највећих глумица које су Србија и Југославија имали.
Најпознатије улоге остварила је у филмовима „Прекобројна“, „Козара“, „Љубавни живот Будимира Трајковића“, „Рад на одређено време“, „Мој тата на одређено време“, „Секула се опет жени“, „Није лако са мушкарцима“ и „Зона Замфирова“.
Позната је још и као учитељица из култне серије „Приче из Непричаве“, Вера из „Полицајца са Петловог брда“, затим као Вукосава Петровић и Споменка из ТВ-комедија „Позориште у кући“ и „Луд, збуњен, нормалан“.
Са својим трећим супругом и колегом Драганом Николићем је од 1972. до 1974. водила популарни шоу програм „Образ уз образ“.
Милена је често играла самохране мајке, сељанке, жене из радничке класе, била је и пионир и ексцентрична јунакиња филмова Црног таласа, а великим делом на успеху у каријери дугује и романтичним комедијама у којима је глумила уз Љубишу Самарџића.
Била је добитница Награде за најбољу споредну глумицу на Канском филмском фестивалу, специјалне награде „Златна ружа“ на Филмском фестивалу у Венецији, најпрестижнијих српских награда „Добричин прстен“ и „Жанка Стокић“ за целокупан допринос југословенској и српској кинематографији.
Такође, освајала је награде „Јоаким Вујић“, награде „Павле Вуисић“ на Филмским сусретима у Нишу, четири „Златна ћурана“на Данима комедије у Јагодини и чак рекордних десет „Златних арена“ на Филмском фестивалу у Пули. Због тога је често сматрају највећом звездом у историји српске и југословенске кинематографије.
Одиграла је двадесет позоришних улога у представама разних позоришних продукција од којих су многе вишеструко награђиване а неке игране и по више од петнаест година, и по IMDb-у 159 филмских и ТВ рола.
Рођена је 5. октобра 1940. у Београду, на Дорћолу, преко пута цркве Светог Александра Невског.
Похађала је основну школу „Јанко Веселиновић“ у Душановој улици, а потом уписала Прву београдску гимназију.
Четири и по деценије била је у браку са глумцем Драганом Николићем (1971 – 2016), од 1967. до 1969. са редитељем Војиславом Коканом Ракоњцем (1935-1969) и 1960/61 у краткотрајној брачној заједници са редитељем Младомиром Пуришом Ђорђевићем.
На овим просторима једини је добитник глумачке награде на престижном Канском фестивалу, која јој је припала за улогу у филму „Посебан Третман“ Горана Паскаљевића по сценарију Душка Ковачевића.
Међу наградама које додељују медији издваја се признање “Вечерњих Новости” – “Глумица века” (уз Миру Ступицу).
