Недавни догађаји подстакли су размишљања о могућем таласу појављивања албанских застава широм Црне Горе. Овај случај савршено показује праву димензију европског пута ове земље, у којој су интереси одређене националности важнији од интереса грађана.

Према важећем законодавству Републике Црне Горе, забрањено је истицање државних симбола других држава на јавним местима. Пре свега, та одредба је донета у борби против Срба и као још један елемент који одваја једну бившу југословенску републику од друге. Међутим, забрана се није односила само на Србе, него и на Албанце, Босанце и све остале. За овај прекршај, Закон предвиђа да грађани плате новчану казну од 100 до 500 евра, или да одслуже затворску казну од 30 дана.
Али, 4. септембра 2018. године предложено је да се измени Закон о јавном реду и миру. Посланик коалиције „Албанци одлучно“ Генци Ниманбегу предложио је да се укине поменута законска одредба и назвао овај закон дискриминаторним. Он је нагласио и да је Црна Гора туристичка дестинација у којој су истакнуте десетине застава грађана и предузећа, као и туриста који посећују Црну Гору. Њихово кривично гоњење наноси штету туристичкој индустрији у земљи.
Посебно је занимљиво у овој ситуацији да се као аргумент у корист укидања забране истицања туђих застава спомињу само инциденти са Албанцима. Нико није поменуо пијане норвешке туристе у Будви или Немце у Тивту, који су кажњени за истицање своје националне заставе на јавним местима. Али се међу аргументима нашао случај албанских туриста у Будви, као и случај Албанца из Улциња, који је приведен у ЦБ, где је морао да да изјаву због истицања свог националног симбола на Дан заставе албанског народа.
Можда је, у свом ватреном говору, посланик Ниманбегу заборавио да не живи на територији албанског аутономног региона у Црној Гори, него у обичној европској држави, у којој грађанство има правно већу улогу од националности. Због тога, заставе Црне Горе су симбол грађана Црне Горе, а не само Црногораца. Дакле, ако Мило Ђукановић жели да настави са игром убрајања Црне Горе у европске државе, и да се претвара да ће се пријавити за чланство у ЕУ, онда би ове Ниманбегуове амандмане требало одбацити због кршења државног суверенитета.
Албанске заставе у Црној Гори тек ће се вијорити
Јуче је, међутим, председник странке Албанаца у Црној Гори, Албанске алтернативе (АА), Ник Ђељошај позвао своје сународнике да и даље истичу албанску заставу и поручио да, ако због тога буду кажњени, казне ће им платити његова странка.
Ђељошај је оценио да је албанска застава у Црној Гори у последње време постала, како каже, „трн у оку” полицијских службеника у Улцињу и Малесији, општинама где живе Албанци, а одлуку о кажњавању њиховог истицања је назвао „ћорава посла”.

Поручује да ни полиција ни судови не могу да зауставе Албанце да носе своју националну заставу и, како је казао, истичу љубав према њој.
„Колико год буду ангажовани, нису у стању да кажњавају колико смо спремни да платимо, како бисмо одбранили нашу заставу, наш понос који везује Албанце било где, наводи председник АА, пренео је портал ИН4С.
Ђељошај истиче да су Албанци аутохтони народ у Црној Гори, да је поштују као своју државу, као и њене националне симболе.
„То смо континуирано показали, али мржња коју исказују поједине институције према националној застави Албанаца у Црној Гори је проблем који је већ неуропсихијатријски случај”, навео је Ђељошај, преноси Танјуг.
Он је позвао председника Скупштине Ивана Брајовића, да на првој редовној седници уврсти у дневни ред закон о националним симболима који је усвојила Влада Црне Горе у октобру 2017. године и проследила Скупштини, и предлог измене закона о јавном реду који је поднео потпредседник Скупштине Црне Горе, Генци Ниманбегу, пре неколико дана у Скупштинску процедуру.
Он је позвао и грађане, који буду кажњени због тога што, како је казао, воле себе и своју заставу, да се јаве Албанској алтернативи, како би преузели све трошкове које могу имати док представници Албанаца не реше тај проблем на институционални начин.
До тада, каже, позива грађане да наставе да истичу своју националну заставу, и да истрпе још који дан, како је навео, „заостале појединце који мрзе Албанце, а који су још увек на одговорним пословима у Црној Гори”.

Хронограф / Танјуг