Припадници резервне јединице МУП-а РХ, којом је командовао Томислав Мерчеп, у Загребу су 7. децембра 1991. године ликвидирали Михајла Зеца (38), његову супругу Марију (36) и њихову 12-годишњу кћерку Александру.
Припадници резервне јединице МУП-а РХ, којом је командовао Томислав Мерчеп, у Загребу су 7. децембра 1991. године ликвидирали Михајла Зеца (38), његову супругу Марију (36) и њихову 12-годишњу кћерку Александру, наводи се у саопштењу Документационо информационог центра “Веритас”.
По Мерчеповом наређењу, Миро Бајрамовић је наредио припадницима јединице Игору Миколи, Синиши Римцу, Небојши Ходаку и Сњежани Живановић да приведу Србина Михајла Зеца због наводних веза са крајишким Србима. Приликом привођења, увече око 23.00 часова, испред његове куће у Пољаничкој улици на Трешњевци, убио га је Синиша Римац, наводно у покушају бега. После Михајлове ликвидације, Муниб Суљић се вратио у Михајлову кућу, одакле је извео његову жену Марију и њихову кћер Александру. Најприје их је одвео у хотел “Панорама”, а одатле на Сљеме где их је побио из ватреног оружја, а после тога наредио осталим припадницима јединице да лешеве баце у јаму за смеће и затрпају. Неколико дана после ликвидације, њихове лешеве је пронашао Маријин брат Златко Месић, и сам припадник МУП-а РХ. Александрина сестра Гордана и брат Душан, успели су да преживе, јер су се посакривали по кући и тако промакли убицама.
Убице породице Зец су убрзо пронађене и ухапшене. У преткривичном поступку признали су убиства и одвели полицију на место где су покопали жртве. За дело за које су били пријављени пре саслушања није било предвиђено обавезно присуство браниоца у преткривичном поступку. По расветљавању злочина, дело се преквалификује, а починиоци се, по савету адвоката, у истрази бране ћутањем, због чега се претходни искази се као незаконити изузимају из списа, а поступак се обуставља “у недостатку доказа”.
Хрватска влада је, под притиском међународне заједнице, у априлу 2004, донела одлуку да деци убијених Михајла и Марије Зец, Гордани и Душану, додели износ од 200.000 евра, као помоћ за подмирење дотадашњих трошкова живота, јер су као малолетна деца остали без родитеља и без икаквих средстава за живот.
Жупанијски суд у Загребу је у мају 2016. године неправоснажно осудио Томислава Мерчепа, тадашњег комаданта резервне јединице МУП-а РХ стациониране у Пакрачкој Пољани и на загребачком велесајму и саветника у истом министарству, на 5 година и 6 месеци затвора, због тога што “није спречио себи подређене да врше незаконита хапшења, злостављања и убијања 31 цивила доведених из Загреба, Кутине, Рибњака, Јање Липе, Бујавице, Међурића, Збјеговаче и Пакрачке Пољане, од којих је 23 усмрћено”, док је из чињеничног описа пресуде изостављено 20 жртава за које се није могло утврдити ко их је хапсио и ликвидирао. Међу убијенима су наведена и имена Михајла, Гордане и Александре Зец. Пресудом из фебруара 2017. Врховни суд је преиначио првостепену пресуду тако што му је повећао казну на 7 година затвора, коју је, уместо у затворској ћелији, повремено “издржавао” у елитној бањи Крапинске топлице, наводи се у саопштењу “Веритаса”.
У спомен на страдање дванаестогодишње српске девојчице, хрватски редитељ Оливер Фрљић и драматург Марин Блажевић направили су позоришну представу Александра Зец, посвећену, како рекоше аутори, сваком детету, жртви рата, чија премијера је била 2014. у Ријеци. А 2018. појавио се и документарни филм, такође хрватског аутора Небојше Слијепчевића, који прати припреме и пробе за позоришну представу “Александра Зец”, који се бави темама национализма и ксенофобије, односно разматра утицај хрватског друштва и јавног дискурса на животе првенствено деце српске националности, која су рођена у Хрватској годинама после завршетка рата.
Новости / Хронограф
, његову...){kind=link}