Црна Гора се буни због гуслања на отварању српског центра у Пекингу

Црногорско министарство културе оценило је да је приликом отварања Културног центра Србије у Пекингу, организатор „посегнуо у конкретно“ културно наслеђе Црне Горе и „представио га као своје“.

„Наступом гуслара приликом отварања Културног центра Србије ‘Иво Андрић’ у Пекингу, који је био обучен у црногорску народну ношњу, као у крајње експлицитном идентитетском обележју, организатори овог наступа посегнули су у конкретно културно наслеђе Црне Горе, представљајући га као своје“, прецизирало је Министарства културе Црне Горе.

У Пекингу је 29. новембра отворен Културни центар Србије „Иво Андрић“ и том приликом је приређена свечаност коју је пратио и културно-уметнички програм.

Једна од тачака је била и музичка нумера на гуслама од стране момка који је носио црногорску националну ношњу.

„Чињеница да је певање уз гусле део културног наслеђа више балканских народа, обавезује, у најмању руку, на обазривију презентацију овог нематеријалног достигнућа, од оне презентације коју смо могли видети приликом отварања Културног центра Србије ‘Иво Андрић’ у Пекингу“, казали су у Министарству културе Црне Горе.

Они су додали да то што је певање уз гусле за сада уписано на Репрезентативну листу наметеријалног културног наслеђа човечанства, као део културног наслеђа Србије, подразумева да Србија приликом презентације овог наслеђа третира сопствену гусларску традицију и све оно што уз њу иде, као што су ношња, симболичка значења и изворност и аутентичност текстова гусларских песама.

„Поштујући чињеницу да певање уз гусле припада и културном наслеђу Србије, што је уосталом потврђено уписом на УНЕСКО листу, сматрамо да се приликом презентације и промоције овог нематријалног достигнућа не би смело реферисати на оне његове садржаје и елементе који припадају другим народима, односно културном наслеђу друге државе“, наводи се у саопштењу.

Закључује се да ће Црна Гора, „вођена таквим приступом убудуће презентирати певање уз гусле као део сопственог културног наслеђа, што ће се посебно односити на период пошто кандидатура Црне Горе, Албаније, Хрватске и БИХ, буде прихваћена од стране УНЕСКО-а“.

Бета