Петоро наследника Милеве Марић и Алберта Ајнштајна дошло из свих крајева света у Цирих на њен гроб. Са понеком сузом, стајали немо загледани у спомен-плочу, на коју су спустили букет белих љиљана.
Све је релативно осим времена и љубави. Мало је љубави испунило тегобни живот Милеве Марић (1875-1948), ћерке Милоша и Марије Марић из Титела, коју историја још неправедно препознаје само као бившу супругу нобеловца Алберта Ајнштајна и мајку њихове двојице синова. Не само за науку, него и за заједничке потомке, Милева je деценијама била потиснута из сећања.
Много времена, математички прецизно речено – 70 година, 40 дана 21 сат и око 30 минута протекло је од Милевине смрти до 16. септембра ове године, када су њени и Албертови чукунунуци и праунуци најзад посетили циришко гробљe на којем Милева почива од 4. августа 1948. године.
Милева је ту сахрањена по православном обичају уз опело руског свештеника, оца Шубова, а у локалним новинама објављена је читуља овог садржаја: „Одлази на вечни починак наша вољена мајка Милева Ајнштајн Марић“, у потпису: Ханс-Алберт и Фрида Ајнштајн из Берклија (Калифорнија) и Едуард Ајнштајн. У времену које је уследило, потомци су потпуно заборавили Милеву.
– Седам деценија заборава, много је то времена! – каже, за „Новости“, Петар Стојановић Кајзер, оснивач Меморијалног центра „Никола Тесла“ у североисточном швајцарском граду Сен Галену, који је уз подршку Града Цириха и генералног конзула Србије Зорана Јеремића, годинама покушавао да окупи потомке на Милевином почивалишту.
Разумевање за ову идеју Стојановић је нашао најпре код Мире Ајнштајн, Милевине и Албертове праунуке, иначе унуке старијег сина Ајнштајнових Ханса Алберта, као и његове друге супруге Дорис.
Преговори са осталим, млађим члановима породице који живе у Берну, Америци и у Израелу трајали су годинама.
Стојановић, коренима из Параћина, постао је познат српској и светској јавности 2004. године, када је после дугог пребирања по циришким архивама, пронашао податак да Милева Марић почива на гробљу Нортхајм. У ту заједничку и безимену гробницу доспела је неколико година после смрти када је власт Цириха наложила да се Милевин запуштени гроб испразни, а њене кости преместе у заједничку гробницу са туђинцима за које као ни за њу, нико није марио.
Ови потресни детаљи из злехуде судбине њихове прапрапрабаке измамили су емоције, па и понеку сузу петоро Ајнштајнових, немо загледаних у спомен-плочу на којој је уклесан Милевин лик и посвету на српском и немачком језику „Са поносом и љубављу од српског народа“. Шапутали су и палили свеће, пажљиво крај плоче спустили букет белих љиљана.
Помену, који је служио свештеник Српске православне цркве Симон Продановић, присуствовали су и српски студенти у Швајцарској, председник Удружења „Тесла“ Андреас Габахтулер. Професорка физике Полин Гањон из ЦЕРН-а допутовала је из Штутгарта да се, како је казала, поклони изузетној жени Милеви Марић Ајнштајн, а др Љубо Вујовић из Њујорка послао је за ову прилику своју књигу о Милеви.
Према сазнањима Новости, иницијативи коју је пре две године Удружење „Милева Марић Ајнштајн“ из Цириха поднело управи тог града, да се ексхумирају посмртни остаци Милеве Марић не назире се, засада, позитиван исход. Чланови породице Ајнштајн живе у Швајцарској, Израелу и Америци, и нису сви у најбољим односима, а власти Цириха без њиховог пристанка неће одобрити ископавање.
Остаје нада да ће ово „помирење“ потомака са Милевом и окупљање на њеном гробу, размекшати емоције и осталих Ајнштајнових, те да ће она бити достојно сахрањена у засебну гробницу недалеко од свог млађег сина Едуарда који је боловао од шизофреније.
Две табле
После развода од Алберта и његовог пребега са старијим сином у Америку, како би се спасао од нациста, Милева је остала у Цириху са млађим сином. Сведочили су познаници да је деловала запуштено, била је лоше обучена али носила је и даље венчану бурму.
Преминула је у циришкој клиници „Еос“ у коју је доспела месец дана раније због шлога. Лева страна тела јој је била одузета и отежано је говорила. Последњи пут се озарила када је на самрти посетио старији син Ханс Алберт. На преостале две куће Анштајнових циришко удружење жена поставило је табле на којима уз Милевино име пише да је – коауторка теорије релативитета.
Допринела Нобеловој награди
Петар Стојановић каже да га је охрабрило интересовање немачких медија за судбину Милеве Марић. Први пут у последњих 14 година откако се сваке године одржава помен на Милевином гробу појавиле су се две немачке телевизије. Стојановић сматра да време ради за признавање Милевене величине.
Све више ће бити оних који ће схватити да она није била Ајнштајнова куварица, него умна жена коју је упознао на студијама математике и физике у Цириху, те да она има знатан удео у његовој научној слави и Нобеловој награди коју је добио 1922.
Јованка Симић, Новости
Није без разлога Ајнштајн њој оставио Нобелову награду. Она је и заслужна, он је шарлатан.
Алберт Ајнштајн се показао као лош човјек. О моралности човјека који оставља жену и жени се блиском рођаком не бих дискутовала. Милева Марић је била математичар и да није било ње не би било ни њега. Зна се да је градио каријеру док је Милева бринула о њему и породици, а кад је запријетио нацизам са здравим старијим сином је отишао у САД. Вријеме, научници и поштени интелектуалци ће доказати да је Теорија релативитета, ако не више њена, него његова, оно бар да су је обоје створили.
Два су момента била битна у протежирању А. Ајнштајна и Теорије: његове менаџерске способности и јеврејска дијаспора у САД која је веома помогла да се одржи један научник у вријеме када је јеврејски народ био изложен холокаусту. (Без антисемитских призвука и с великим поштовањем јеврејском народу).