Заувек су отишли велики уметници који су својим радом обележили једну епоху и за собом оставили ванвременске улоге, песме, мисли.
Крајем године не сумирају се, нажалост, само лепи догађаји који су је обележили. Годину обележе и одласци драгих људи.
И увек их се треба сетити, поменути, испричати понеку анегдоту… Велики Иво Андрић једном приликом је рекао: „Сви умиру само једном, а велики људи два пута. Једном када нестану са земље, а други пут када пропадне њихова задужбина.“ Па хајде да то не дозволимо!
Јавне личности, посебно глумци и певачи, неретко својим радом толико нам постану блиски да их сматрамо својима и њихова смрт нас дубоко гане. И 2018. је, нажалост, била натопљена сузама.
Небојша Глоговац, глумац (30. август 1969, Требиње – 9. фебруар 2018, Београд)
Један од најцењенијих и вољених глумаца са наших простора преминуо је почетком 2018. од карцинома плућа. Остаће упамћен по енергији, харизми, али и невероватним глумачким ролама у филмовима „Муње“, „Кад порастем, бићу Кенгур“, „Небеска удица“, „Јужни ветар“, „Буре барута“… Добитник је и многобројних награда као што су Златна арена, награда „Зоран Радмиловић“, Стеријина награда за глумачко остварење. Међу последњим његовим остварењима на великом платну био је маестрално одиграни лик хомосексуалца и трансвестита, иначе професора у пензији, у филму „Устав Републике Хрватске“.
Оливер Драгојевић, певач (7. децембар 1947, Вела лука – 29. јул 2018, Сплит)
Својим хитовима обележио је југословенску музичку сцену. Преминуо је тачно годину дана пошто му је дијагностикован рак плућа. Са супругом Весном добио је синове Дина, Дамира и Давора. Становници бивше Југославије обожавали су његове песме „Траг у бескрају“, „Цесарица“, „Магдалена“, „У љубав вјере немам“, „Недостајеш ми ти“, „Кад ми дођеш ти“, „Један од многих“… Током каријере освојио је 30 Порина и један је од ретких овдашњих музичара који се могу похвалити наступима у њујоршком Карнеги холу, париској Олимпији и Опера хаусу у Сиднеју.
Предраг Ејдус, глумац (24. јул 1947, Београд – 28. септембар 2018, Београд)
Предраг Ејдус је добитник великог броја награда, укључујући и Добричин прстен, највећег признања које се у Србији додељује глумцима за животно дело. У 2018. је добио две награде за животно дело – Стеријину награду за нарочите заслуге на унапређењу позоришне уметности и културе и награду за животно дело Златни ћуран. Одиграо је око 200 драмских улога и снимио више од 50 филмова, учествовао је у 50 телевизијских драма и 30 телевизијских серија, остварио преко 200 улога у радио-драмама снимљеним за Радио Београд.
Милена Дравић, глумица (5. октобар 1940, Београд – 14. октобар 2018, Београд)
Југословенска филмска дива остаће упамћена по огромном доприносу филму, телевизији и позоришту, али и по бајковитој љубавној причи са Драганом Николићем. Једини је добитник награде за најбољу споредну глумицу на Канском филмском фестивалу са ових простора, али и специјалне награде Златна ружа на Филмском фестивалу у Венецији. Добитник је низа најпрестижнијих награда, међу којима су Златна арена, Добричин прстен, „Павле Вуисић“, Београдски победник, Глумица века. Милена је често играла самохране мајке, сељанке, жене из радничке класе, била је и јунакиња филмова црног таласа.
Синан Сакић, певач (3. октобар 1956, Лозница – 1. јун 2018, Београд)
Преминуо је после дуге борбе са тешком болешћу, не дочекавши трансплантацију јетре која је била заказана у Падови. Уграђени су стентови у жучне канале, али су лекари установили да то није трајно решење, те да му је потребна трансплантација. Био је познат по песмама пуним бола и емоција, али и по специфичном, јецајућем гласу. Неке од најпознатијих песама су „Све је постало пепео и дим“, „Откад сам се родио“, „Судбина ме на пут шаље“, „Делија момак“, „Реци све жеље“, „Лагала си“, „Мико, друже мој“… До 2017. године Синан је објавио 29 албума, а 2018. навршило се 40 година каријере.
Маријан Бенеш, боксер (11. јун 1951, Београд – 4. септембар 2018, Бањалука)
Један од најбољих европских боксера свих времена. У каријери је имао 299 мечева, 272 завршио је победом, изгубио је 16, а 11 је завршено нерешено. После бриљантне аматерске каријере и освојене златне медаље на првенству Европе у боксу, 1973. прешао је у професионалце и освојио титулу европског првака у верзији Европске боксерске уније (ЕБУ) у лакој велтер категорији 1979. године. Бенеш се повукао из бокса 1983. после тешке повреде ока.
Јелена Жигон, глумица (3. новембар 1933, Београд – 10. април 2018, Београд)
Супруга прослављеног драмског уметника Стеве Жигона снимила је током каријере више од 50 играних и 15 телевизијских филмова, међу којима су многима омиљени били „Први грађанин мале вароши“, „Моја страна света“, „Јутро“, „Дивље семе“, „Судар на паралелама“, „Капетан Леши“. Код шире публике највећу популарност је стекла улогом Јелене Тодоровић у серији „Жикина династија“. У Русији је добила награду за животно дело „Сергеј Бондарчук“, а са ћерком Иваном Жигон и Гаврилом Кујунџићем је пре 14 година основала ансамбл Косовски божури.
Владета Јеротић, психијатар и књижевник (2. август 1924, Београд – 4. септембар 2018, Београд)
Јеротић је био психијатар, психотерапеут, књижевник и члан Српске академија наука, био је омиљен међу грађанима, који су често цитирали његове мудрости. Неке од њих су: „Духовност није као жвакаћа гума која остаје годинама у устима, него је најлепша посластица која се мора прогутати да би изнутра деловала“, „Не воли Србин да плаче. Не треба вештачки плакати, кад вам се плаче – плачите. Научите мало, нека буде и жена ту поред вас, да зна и она да може и мушкарац да плаче. Није он због тога слабији. Напротив, хришћански је, гледајући је, јачи“.
Ј. Пронић – Д. Лазовић, Курир
