Четворогодишњи Лукас из Америке, који има аутизам, почео је да комуницира са родитељима након што је прошао три терапије матичним ћелијама у Новом Саду.
Његова мајка Весна Арабаџић, која већ двадесетак година живи у Кливленду у Охају, не крије одушевљење овим значајним напретком свог малишана.
– Супруг и ја смо окренули цео свет наопачке да бисмо нашли која терапија је најадекватнија за Лукасово стање и тако дошли до сазнања да су матичне ћелије врло ефикасне за многа обоlења, врхунац су данашње медицине, али да овај вид терапије још није распрострањен за третирање аутизма. Истраживање које је спроведено на Дјук универзитету у Америци о ефикасности матичних ћелија за третман аутизма дало нам је храбрости да покушамо са третманом. Верујемо да терапија матичним ћелијама може да помогне нашем сину и да га врати у стање пре него што је регресирао у аутизам. Игром случаја сазнали смо за тим лекара који се тиме бави у Новом Саду – прича за Блиц Весна Арабаџић.
Објашњава нам да је Лукас прво подвргнут анестезији, затим су му матичне ћелије извучене из коштане сржи, из кука, а онда су посебном методом стимулисане и тако третиране враћене у тело, односно убризгане су у цереброспинални ликвор у кичменом делу.
– Већ после прве терапије Лукас је почео да показује значајан напредак, почео је да користи нове речи у контексту и добили смо вокабулар од око педесетак или више нових речи. Неке од тих речи смо први пут чули на нашем језику, почео је да комуницира и са мном и са супругом, да се социјализује са нашим другим сином и да се игра са псом. После друге терапије Лукас је добио температуру. Можда је многима незамисливо, али ми смо славили када се то догодило. Лукас три године није показивао никакве знаке да имунитет код њега постоји. Температура је била знак да се имуни систем укључио и да је организам почео да обавља функцију која му је намењена. После треће процедуре, иако још увек ретко, Лукас је почео да саставља више речи у контексту „дај ми сок“, „скини ми јакну“, „желим тај колач“ – присећа се Весна периода од пре неколико месеци.
Како каже, сада је свесна да би му матичне ћелије из пупчане врпце биле најефикасније, али када је била трудна о томе није размишљала, јер у Америци не постоји тренд чувања тих ћелија.
– Пре него што смо пронашли тим лекара из Новог Сада, Лукаса смо одвели на терапију у Панаму, где је добио матичне ћелије из ткива пупчане врпце од донора. Помак је и тад постојао, кожа му се побољшала, реакције на храну и остале спољашње алергене су се смањиле. У том тренутку смо супруг и ја очекивали много више јер смо упознали децу која су се сасвим опоравила од оваквог третмана, па смо решили да следећа Лукасова терапија буде са његовим властитим ћелијама – каже Весна.
Лукас је имао непуну годину када је прележао тешку вирусну инфекцију и после тога полако почео да се искључује из свакодневице и показује знакове аутизма. До тада је знао да говори основне речи, мама, тата, и понашао се као и сва друга деца. Знао је да распознаје неке боје, бројеве и животиње. Међутим, убрзо се све почело мењати, да би му затим био дијагностикован аутизам.
– Ми ћемо се сигурно вратити на терапију у Нови Сад, а желим да наш случај буде ветар у леђа родитељима, да сазнају да постоји могућност да се стање деце побољша. Лекари су нам назначили да можда нећемо видети побољшања, али смо ушли у процес. На срећу, видимо побољшање и надамо се да ће ове терапије, у комбинацији са интензивним радом са терапеутима, допринети да Лукас једног дана буде функционалан, чак и тотално опорављен – каже Весна.
Доктор: Нисмо чудотворци
Др Душан Марић, који је оперисао Лукаса, истиче за Блиц да он и његов тим, у ком је и специјалиста ургентне медицине др Џихан Абазовић, нису чудотворци и да успех није загарантован.
– Матичне ћелије се ваде из коштане сржи, па се у специјалном уређају изолују и концентришу, а потом стимулишу. Тако припремљени супстракт се даје у цереброспинални ликвор. На тај начин активиране матичне ћелије доспеју директно у мозак и тамо врше активацију успаваних ћелија. На овај начин се успоставља бољи контакт између нервних структура у мозгу и омогућава боље преношење импулса. Терапија матичним ћелијама није магија, ми не чинимо чуда, него је то терапија која у зависности од многобројних фактора покаже мањи или већи успех – објашњава нам др Марић.
Златко Чонкаш, Блиц
