Излет у Подриње, које обилује природним лепотама и богатом историјом. Лако доступни брегови око Соко-града, над манастиром Светог Николаја.
Село Соколац, под Соко-градом, на далеко испруженом корену Соколске планине, још увек је само одшкринута ризница Подриња. Данашњи многобројни посетиоци манастира Светог Николаја и не знају да су у Соколцу кад стигну у лепу, велику задужбину епископа шабачког Лаврентија.
Он је подизањем светиње спасао, за будућност, овај лепотом и историјом пребогати, а плодном земљом шкрти планински крај, чији су се становници спустили у градове. Поклоници и планинари су вратили живот на древне велике путеве који су водили кроз Соколац. Они су из римског Аргентаријума и Домавије, доцније српске средњовековне Сребрнице, водили преко Мачковог камена и Крупња ка Шапцу, и преко врха Соколске планине Рожња, Прослопа и Пецке ка Ваљеву.
Поклоници најчешће прелазе само мали део старе саобраћајнице дуж живописне клисурице Шипљанске или Мале реке и по коси до рушевина Соко-града. Ова стаза се назива и Пут вере, јер је обележена са 10 капелица које чувају по једну од Божјих заповести уклесаних у камен. Амбициознији шетачи прелазе и још шест километара старим путем до врха Рожањ, с кога се, по лепом времену, види све до Београда.
Нажалост, потпуно су занемарене лако доступне стазе с најлепшим видиковцима у овом делу Подриња, на брегу Калкан насупрот Соко-граду, и по дугој, благој коси подножја Великог виса.
Ко жели да посети ова места за уживање, треба да прати Пут вере, између Соко-града и Калкана, и на рачвању не треба да скреће лево ка тврђави, него да настави право, широким сеоским путем крај напуштених живописних кућица. Он води до малог планинског села, с кога десно води стаза на Калкан, а лево на Сенокос и Велики вис.
Са ових благих коса обраслих мирисном травом, пуца најлепши поглед на дубоке клисуре и заталасане висове Соколске планине, све до плавих врхова босанских планина на хоризонту. Обавезна опрема за ову шетњу требало би да буде подлошка за врећу за спавање или за плажу, коју треба да прострете у смеру исток-запад на дебелу, мирисну суву папрат и планинско биље. Затим ставите ранац под главу и уживајте у погледу на све четири стране света, под небом које нису премрежиле жице.
Борис Субашић, Новости
