- Пре неколико деценија српска престоница изгледала је много другачије. Мање зграда, саобраћаја, гужве, а више зеленила. За оне који можда то време не памте, на Фејсбук страници Шума пева, појавиле су се слике из тог периода. Препознајете ли Београд?
Улица краља Милана
Једна од жила куцавица града, некада је скроз другачије изгледала. Густе грошње браниле су пешаке од јаког сунца, али и штитиле станаре околних зграда од буке и загађења. Ипак, транзицијом и урбанистичким плановима, некоме су толика стабла сметала, па данас имамо случај да су лети шетње овим делом града несносе, што због јаког сунца, што због „тешког“ ваздуха.
Кнеза Милоша
Данас уз Булевар деспота Стефана сигурно једна од најзагађенијих улица у граду, некада је више личила на дрворед који води до улаза у неки парк него на улицу. За разлику од неких саобраћајница у граду, још увек није скроз огољена, али је овакав раскошан и прелеп призор остао само у сећањима и на фотографијама.
Плато испред скупштине Србије уз поглед на Дом синдиката (некада Трг Маркса и Енгелса)
Фотографија која је настала касних педесетих година прошлог века, приказује како је некада изгледало једно од омиљених састајалишта Београђана. Лепо уређена стабла са обе стране улице, и код скупштине и на улаз у Пионирски парк, били су само део дрвореда који се некада настаљао дужином целог Булевара револуције, како се некада звао Булевар краља Александра. Иако данас плато код Дома синдиката изгледа лепше и то захваљујући легендарном новинару Ђоки Вештици, овај крај града је дефинитивно изгубио на сјају сечом стабала.
Теразије, код хотела Москва
Шетње од Кнез Михаилове до Славије некада су биле рутина свих заљубљеника у природу. Фино уређени дрвореди са обе стране улице, на местима где су данас подземни пролази и баште кафића, сасвим сигурно су тадашњим Београђанима, као и туристима више значили од пластичних тенди. На крају крајева, увек имамо слике и видео снимке као доказ.
Угао улица кнеза Милоша и краља Милана (код Лондона)
Иако можда изгледа невероватно, као да се не ради о истој оној раскрснници коју дневно пређемо макар једанпут, ово заиста јесте то место. Оно што за собом повлачи неку посебну носталгију јесте чињеница да није настала тако давно, почетком друге половине осамдесетих година прошлог века. Чисти тротоари, канте за ђубре које нису сломљене и прљаве и непрегледни ред дрвореда који је вожњу или шетњу кроз кнеза Милоша до петље Мостар чинио некако лепшом и пријатнијом.
Планом из 1974. године, на једног житеља Београда, до 2000. године, требало је да иде чак 45 квардатних метара зеленила по глави становника. Нажалост, та цифра је данас тек на око 20 квадратних метара.
С. Р, Блиц
